Sveti Stefan je jedna od rasprostranjenijih slava na našim prostorima, a značajna je i zbog toga jer je prva nakon Božića. U narodu je ovaj praznik poznat i kao Stevanjdan, ali i Šćepandan.
Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda, pa se zato i naziva Prvomučenikom. Njegovo stradanje desilo se godinu dana nakon silaska Duha Svetoga na apostole, odnosno iste godine kada se Gospod Isus Hristos vazneo na nebo. Stradao je kao i Isus, jer je lažno optužen, uhapšen i osuđen da huli na Boga i Mojsija.
Razjarena masa ljudi kamenovala ga je i tako je postao prvomučenik. Njegove poslednje reči su bile: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“.
Za nju se vezuje nekoliko običaja – tog dana se iznosi božićna slama iz kuće koja se prethodno pažljivo pomete. Ona se nikako ne baca jer se veruje u njenu plodotvornu moć, već se stavlja u voćnjak, pčelinjak ili privredne zgrade. Metla se više ne koristi za druge svrhe već se čuva u kući jer se veruje da ona donosi zdravlje.
U Banatu i Sremu su božićnu slamu uklanjali već odmah po ponoći na Stevanjdan. Slamu su uklanjale žene, po pravilu ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić. Negde su to žene radile i nage, jer je postojalo verovanje da tako u kući neće biti buva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com