Zamislite da ponovo proživljavate ceo svoj život u roku od nekoliko sekundi. Poput bljeska munje, vi ste izvan svog tela i gledate nezaboravne trenutke koje ste proživeli. Ovaj proces, takozvano „prisećanje života“, nalik je onome kad ljudi dožive iskustvo bliske smrti.
Šta se događa u vašem mozgu tokom tih iskustava i nakon smrti, pitanja su koja zbunjuju neuronaučnike vekovima. Međutim, nova studija objavljena u časopisu Frontiers in Aging Neuroscience sugeriše da bi vaš mozak mogao ostati aktivan i tokom, pa čak i nakon prelaza u smrt, te je možda programiran da upravlja čitavim procesom.
Kad jednog 87-godišnjeg pacijenta s epilepsijom, dr Raul Visente sa Univerziteta u Tartuu (Estonija) i kolege koristili su kontinuiranu elektroencefalografiju (EEG) kako bi detektovali napade i lečili pacijenta. Tokom tih snimanja pacijentkinja je imala srčani udar i preminula. Ovaj neočekivani događaj omogućio je naučnicima da po prvi put zabeleže aktivnost umirućeg ljudskog mozga, prenosi Centarzdravlja.hr.
Rezultati dovode u pitanje naše razumevanje kada se tačno život završava
„Izmerili smo 900 sekundi moždane aktivnosti oko trenutka smrti i posebno se fokusirali na to da istražimo šta se dogodilo u 30 sekundi pre i nakon što je srce prestalo da kuca“, rekao je dr. sc. Ajmal Zemar, neurohirurg sa Univerziteta u Luisvilu (SAD), koji je vodio studiju.
„Neposredno pre i nakon što je srce prestalo da radi, videli smo promene u specifičnom pojasu neuronskih oscilacija, takozvanih gama oscilacija, ali i u drugima kao što su delta, teta, alfa i beta oscilacije.“
Moždane oscilacije, poznatije kao „moždani talasi“ obrasci su ritmičke moždane aktivnosti normalno prisutne u mozgu živih ljudi. Različite vrste oscilacija, uključujući gama, uključene su u visoke kognitivne funkcije, kao što su koncentracija, sanjanje, meditacija, vraćanje pamćenja, obrada informacija i svesna percepcija, baš kao i one povezane s povratnim sećanjima (flashbacks).
„Generisanjem oscilacija uključenih u vraćanje pamćenja, mozak se možda priseća važnih životnih događaja neposredno pre nego što umremo, što je slično pojavi koju su ljudi već primetili tokom iskustava bliskih smrti“, razmišlja Zemar. „Ova otkrića dovode u pitanje naše razumevanje kada tačno život završava i generišu važna naknadna pitanja, kao što su ona povezana s trenutkom doniranja organa.“
Izvor nade za mnoge koji se opraštaju s voljenima na samrti
Iako je ova studija prva te vrste koja meri aktivnost živog mozga tokom procesa umiranja kod ljudi, slične promene u gama oscilacijama ranije su opažene kod pacova držanih u kontrolisanim okruženjima. To znači da je moguće da tokom smrti mozak ima određenu biološku reakciju koja je zajednička različitim vrstama.
Ova se merenja, međutim, baziraju na jednom slučaju i vezana su za mozak pacijenta koji je pretrpeo povredu, napade i oticanje mozga, što komplikuje tumačenje podataka. Uprkos tome, Zemar planira da istraži više slučajeva i ove rezultate vidi kao izvor nade.
„Kao neurohirurg ponekad se nosim s gubitkom. Neopisivo je teško preneti vest o smrti izbezumljenim članovima porodice“, rekao je. „Nešto što možemo da naučimo iz ovog istraživanja je: iako naši voljeni imaju zatvorene oči i spremni su da nas napuste, njihovi mozgovi možda ponavljaju neke od najlepših trenutaka koje su doživeli u životu.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com