Na igru se obično gleda kao na nešto što deca rade, nešto što nije za odrasle i ozbiljne ljude. A ima čak i onih koji smatraju da ni smejanje nije za odrasle, ozbiljne ljude, da je to nešto što se može tolerisati kod dece (dok se ne uozbilje, dok ih ne odučite od toga), a ako to rade odrasli, mora da su bleskasti, nešto s njima nije kako treba. I jedno i drugo je pogrešno.
Igra je nešto preko čega deca uče, uče kako se neke stvari rade, uče kako da se snalaze, da nalaze nova rešenja, rešavaju probleme, kako stvari, u principu, funkcionišu… Slično kao što životinjski mladunci kroz igru uče mnogo toga što će im pomoći da budu bolji lovci (ako će biti lovci) i kako efikasnije da prežive. Pored toga, igra je i fizički korisna, jer razvija telo, čini ga pokretljivijim i jačim – telo je predviđeno da bude korišćeno dobrim delom za kretanje, a ne samo za sedenje.
Postoji još jedna funkcija igre, a to je zabava. Razonoda. Nešto što vas nasmeje, opusti vas, u čemu uživate. Ako pogledate životinje, videćete da se čak i odrasle životinje nekad igraju. Ređe nego mladunci, jer će jedan deo njihove aktivnosti morati da ide na potragu za hranom i/ili bežanje od onih koji bi njih upotrebili kao hranu, ali i odrasle životinje će se igrati. Tako je i s ljudima: i njima prija da se povremeno opuste, zabave, igraju, „podetinje“. I oni će u tome uživati, a ako tražite neku korist, korist će vam biti bolje zdravlje, jer dobro raspoloženje poboljšava imunitet, plus igra donosi mentalni odmor, što takođe pomaže.
Smeh? Koristan je svima, i deci i odraslima, jer opušta, popravlja raspoloženje (samim tim i jača imunitet), u njemu se uživa… Nekada je bilo rečeno da je čovek jedina životinja koja se smeje, ali to nije tačno. Danas znamo da se i životinje smeju i osmehuju, delom onda kada se igraju, delom onda kada su jednostavno opuštene i zadovoljne. I druge životinje iste vrste umeju da prepoznaju taj osmeh, tu opuštenost, i to opušta i njih. U jednom eksperimentu s pacovima (koji, kada ih negujete, umeju da budu divne male krznate maze), pokazalo se da pacovi obožavaju da se smeju. Rado su išli prema ljudskim rukama za koje su naučili da od njih dobijaju maženje – a nekoliko puta brže i znatno radosnije su išli prema ljudskim rukama za koje su naučili da će ih golicati. Naučili su da im te ruke pružaju smeh i radost, nešto u čemu neizmerno uživaju.
Dakle, koliko god godina imali, igrajte se i smejte kada god vam se pruži prilika za to. Takvi postupci vas ne čine neozbiljnim, čine vas vedrom, divnom, srećnom osobom. Uživajte!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com