Smrt Branislava Tešanovića izazvala je veliku pažnju u švedskim medijima, koji su ga proglasili „najusamljenijim čovekom u Švedskoj“.
Tri godine, osam meseci i osam dana Branislav Tešanović je ležao mrtav u svom stanu u Sedermalmu, okrugu u centralnom Stokholmu. Policija ga je pronašla tek nakon što su komšije počele da sumnjaju da se nešto čudno dešava. Sumnju je izazvala nagomilana nepreuzeta pošta i to što ga dugo nisu videli u zgradi.
Prema navodima švedskih medija, Tešanovićevo telo kasno je pronađeno jer niko od stanara nije osetio neprijatan miris iz stana u kojem je živeo skoro 40 godina – najverovatnije jer je imao dobru izolaciju i ventilaciju, a i prozor je bio odškrinut.
Kada je policija ušla unutra zatekla je telo 78-godišnjeg muškarca, a u sobi je bila upaljena sijalica i svirao radio.
Policija je saopštila da se radi o Jugoslovenu čiju rodbinu nedeljama nisu uspeli da pronađu. Nakon svih administrativnih formalnosti, organizovana je službena sahrana na Šumskom groblju, a na večni počinak ga je ispratio protestantski sveštenik.
Posle nekog vremena u Beogradu je pronađena njegova sestra Branojka Stevanović, koja je izgubila kontakt sa bratom kada se on šezdesetih preselio u Švedsku.
Dirnut sudbinom „najusamljenijeg čoveka u Švedskoj“, Dragan Laban, takođe poreklom iz Srbije, organizovao je novu sahranu Tešanoviću.
On je stupio u kontakt sa porodicom od koje je dobio dozvolu da Tešanoviću organizuje novu, pravoslavnu sahranu, kojoj su prisustvovali i njegovi rođaci. Njegov grob je, umesto anonimnog znaka koji mu je dodeljen, dobio nadgrobni spomenik.
„Mora da je najgora stvar na svetu umreti bez voljenih kraj sebe. To me je uznemirilo… Nisam znao ko je on, ali morao sam nešto da uradim“, rekao je Laban.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com