„Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima: jer je to Zakon i proroci.“
Ova je rečenica iz jevanđelja po Mateju poznata i kao Zlatno pravilo. Može se formulisati na pozitivan način kao u uvodu, ali i na negativan: „Ne činite drugima ono što ne želite da drugi čine vama.“
Začetak ovog pravila nije počeo s hršićanstvom ili Biblijom; neki izvori tvrde kako se temelji ovog vrednog pravila pronalaze već u vreme Konfučija (551-479 pre Hrista), a taj koncept nastavio je da se ponavlja u budizmu, hkršćanstvu, hinduizmu, islamu, judaizmu i taoizmu.
Etimološki gledano pojam „Zlatno pravilo“ ili „Zlatni zakon“ počeo je da se koristi početkom 17. veka u Velikoj Britaniji među anglikanskim sveštenicima.
Ovaj postulat življenja i odnosa prema drugima važan je za celokupnu zajednicu bez obzira na to jeste li religiozni ili ne jer pretpostavlja kako ćete kroz samoljublje spoznati kako da volite i poštujete drugog.
Mnoge moderne filozofije života nisu uspele tako jednostavno i kratko da sažmu smisao i način zajedničkog življenja koji, sigurno, dovodi do većeg unutrašnjeg ispunjenja i zadovoljstva.
Nekada zaista ne treba tražiti previše i opterećivati se novitetima kada su pravila i obrasci srećnog i ispunjenog života nastali već u apstraktnoj fazi istorije koju nazivamo „otkad je sveta i veka.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com