Elektroni tokom Sunčevih oluja mogu da budu zarobljeni u orbiti naše planete i da kruže oko Zemlje brzinom svetlosti zahvaljujući određenoj gustini plazme izbačene tokom Sunčevih oluja, nova je teorija koju su izneli naučnici.
Elektroni dobijaju ubrzanje „jašući na talasima“ plazme izbačene tokom Sunčeve oluje, koja ima izuzetno visoku temperaturu. Oni tada ubrzavaju toliko da gotovo dostignu brzinu svetlosti, ali samo kada je gustina plazme niska, pokazuje nova studija naučnika iz Nemačkog centra za geonauku u Potsdamu, prenosi Lajvsajens.
Ovo otkriće je veoma bitno jer su ti elektroni opasni po satelite i njihovu elektronsku opremu. Elektroni pri toj brzini mogu da probiju zaštitnu opremu satelita i da oštete osetljive komponente.
Fenomen je primećen u dva Van Alenova pojasa zračenja oko Zemlje. Pojasevi, koji se protežu između 640 i 58.000 kilometara iznad Zemljine površine, štite našu planetu od čestica emitovanih sa Sunca. Ali oni takođe reaguju na Sunčeve oluje na način koji još nije u potpunosti objašnjen.
NASA je 2012. godine poslala dve sonde u Van Alenov pojas kako bi obavili merenja u ovoj misterioznoj zoni, koje su i zabeležile elektrone čija je brzina bila bliska brzini svetlosti.
Naučnici tada nisu mogli da objasne kako elektroni postignu toliko ubrzanje. Neki su tvrdili da ubrzavaju u dve faze, prvoj kada stižu do Van Alenovog pojasa, a drugoj kada su već u njemu.
Međutim, novo istraživanje pokazuje da te dve faze nisu neophodne. Umesto toga, ubrzanje elektrona je u vezi sa gustinom plazme emitovanom tokom Sunčeve oluje.
„Naše istraživanje je pokazalo da elektroni u Zemljinom pojasu zračenja mogu da ubrzaju lokalno, ukoliko su odgovarajući uslovi, odnosno ukoliko talasi plazme imaju odgovarajuću gustinu i temperaturu“, kazao je Juri Špric, fizičar iz Nemačkog centra za geonauku.
Naučnici objašnjavaju da je uobičajena gustina plazme unutar Van Alenovog pojasa između 50 i 100 čestica po kubnom centimetru. Ali kada ta gustina padne na manje od 10, elektroni preuzimaju energiju elektromagnetnih talasa poznatih kao „horski talasi“ i tako povećavaju njihovu kinetičku energiju sa nekoliko stotina elektron-volti, na čak sedam miliona. Poređenja radi, akcelerator u CERN-u ubrzava protone do 50 miliona elektron-volti.
Prema novom nalazu, niska gustina plazme omogućava efikasniji transfer energije sa talasa na elektrone. Međutim, takvi padovi gustine ne događaju se često, navode naučnici u istraživanju objavljenom u časopisu „Sajens advansiz“.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com