Sa određene tačke gledišta, sreća predstavlja svojevrsni paradoks: što više pokušavamo da je prigrlimo, to nam ona više izmiče. Dovoljno je da sebi postavimo samo jedno jednostavno pitanje i da uzdrmamo svoj, do tog trenutka, savršeni život i harmoniju. To pitanje glasi: "Da li smo istinski srećni?" Postavljanjem ovog pitanja pokreće se i lavina sličnih. Upravo zbog apstraktnog karaktera, sreću mnogi poistovećuju sa ljubavlju, u smislu da je nemoguće na silu doći do sreće, niti je dovoljno samo poželeti je. Nameće se pitanje o tome kako biti srećan.
Mnogi će se razočarati jer zapravo ne postoji pravi odgovor na ovo pitanje. Ipak, stručnjaci su ustanovili da postoje izvesne barijere koje nam onemogućavaju da otkrijemo sreću. Navešćemo prvu:
- kompleksnost
Rešenje:
- jednostavnost
Savremeni život koji naizgled sobom nosi mnogo više pozitivnih nego negativnih stvari – jedan je od glavnih uzroka i kamena spoticanja. Svakoga dana treba da uložite čitavog sebe u svoj posao, ne biste li napredovali u karijeri i omogućili sebi i osobama u svom životu sve što smatrate neophodnim. To znači i često donošenje odluka koje se kose sa vašim mogućnostima i sposobnošću da toliko dugo funkcionišete na najvišem nivou. Usled toga, dolazi do premora, pa prestajete normalno da funkcionišete, i to zbog previše složenog života i nemanja vremena za sebe.
Dovoljno je da, malo-pomalo, pojednostavljujete svoj život i time stvorite više prostora u toku dana za vas same, za vaše najbliže i neku zabavu. Isplanirajte šta ćete raditi, i to jednu po jednu stvar (ne sve odjednom), pa ono što mislite da je previše (ili manje bitno) odbacite ili odložite za drugi put…
Druga barijera je:
- pesimizam i negativnost
Rešenje:
- opuštanje
Negativne misli same po sebi nose veliku težinu. Način na koji sagledavate svet oko sebe i način na koji ga doživljavate tesno su povezani i onemogućavaju vas da optimizmom pobedite negativne misli i pesimizam. Rešenje je da se što više oslonite na svoja čula, osećaje koje imate pri donošenju odluka i da što više slušate svoj razum. Kada uspete sve to da usaglasite, počećete i svet da doživljavate na drugačiji način. Loše je i to što u vremenu i svetu u kom živimo bes, depresiju, negativne misli i odbojnost doživljamo kao nešto prirodno. Stoga nije ni čudno što smo skloni takvim stanjima i takvim pogledima na svet; a oni samo vode bezvoljnosti i nemogućnosti da uradimo nešto povodom toga. Budisti su, možda najbolje od svih, to shvatili: sreća u životu postiže se kada kažemo ne haotičnosti u svojoj glavi i u svom životu. Samo saznanje da je to nešto što se može promeniti jača našu volju i daje nam hrabrost da negativne misli sagledamo iz drugog ugla i eliminišemo ih.
Umesto da sudimo na osnovu negativnih misli, te iste misli treba da sagledamo iz ugla saosećajnosti i da ih pobedimo postvljanjem pitanja: "Šta mogu da učinim povodom njih?" Ne treba gledati na stvari: ovo je loše, ovo nisam uradio, ovo je problem, već: ovo sam uradio, ovo je bilo lepo, ovo smo rešili, ovo nije strašno, ovo ćemo rešiti…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com