Dok je moja voljena mama ležala na samrtnoj postelji, okrenula se prema meni i rekla: ‘Luiz, moram nešto da ti priznam’. Pogled na njenom licu rekao mi je da je u pitanju nešto ozbiljno. „Tvoj tata nije tvoj biološki otac. Usvojio te je kad si imala tri godine“, rekla je majka svojoj ćerki Luiz (48).
Nije mogla da veruje šta čuje. Bila je van sebe i htela je da pobegne, ali je majka držala za ruku, odlučna da nastavi da govori dok još može.
– Jedne noći, kad sam imala 21 godinu, vraćala sam se kući s posla i neznanac me je silovao, što je rezultiralo trudnoćom. Žao mi je što ti ranije nisam rekla istinu, ali nisam znala kako. Uvek sam se osećala krivom što krijem to od tebe i nadam se da ćeš moći da mi oprostiš – ispričala joj je majka.
Otkriće ju je obuzelo. Povukla se i pobegla iz sobe. Trudeći se da diše, osećala je kao da joj se srušio ceo svet. Ali nije bilo vremena za raspad.
– Kad sam se pribrala, vratila sam se uz krevet svoje mame i zajedno sa sestrama Amber i Lusi, bila uz nju dok je udisala poslednje uzdahe. Milujući je po glavi, rekla sam joj ‘U redu je, mama’. I s tim, ona je preminula – ispričala je Luiz za britanske medije.
Dodaje da je bila ošamućena od šoka i tuge. Pogledala je prema Amber, a ona joj je klimnula. U tom trenutku je shvatila da ona zna strašnu istinu. Amber je majka ispričala istinu još pre nekoliko godina, i iako je htela to da kaže i Luiz, majka je preklinjala da to ne radi. Luiz je počela da plače toliko jako da je mislila da nikad neće prestati.
Sledećih nekoliko dana za nju su bili užasni. Njene sestre su organizovale majčin pogreb jer se ona nije mogla da se nosi sa svime. Narednih meseci je shvatila da je uvek razmišljala o svom ocu, koji je umro deset godina ranije.
– Izgledam mnogo drugačije od svojih sestara i odrastajući, tata je uvek bio malo ravnodušniji prema meni. Imala sam privilegovano detinjstvo na mnogo načina, imala sam sve što sam mogla da poželim u materijalnom smislu, a ipak uvek sam se osećala odvojeno od ostatka svoje porodice. Moja mama i sestre bi igrale šašave igre i smejale se zajedno, a ja nisam razumela njihov humor – prisetila se Luiz.
Njen život je bio turbulentan. Njen otac je bio fizički nasilan prema njenoj majci, i iako nikad nije udario nju ni njene sestre, kaže da su svjedočile kako gura i udara mamu. Nakon nekoliko vrlo teških svađa, morale su da odu od kuće i borave kod prijatelja, ali njihova mama se uvek vraćala. Tvrdi da je između nje i oca uvek postojalo neko ogorčenje i volela bi da je bila dovoljno snažna da ga napusti.
– Živeli smo u strahu od tatinog temperamenta. Čak i sitne stvari poput saobraćajne gužve bi izazvale snažan bes u njemu. Moje sestre su mogle da ga umire na način na koji ja nisam. Ali mama i ja smo imale sjajan odnos. Dok su Amber i Lusi bile vrlo bliske dobi i provodile puno vremena zajedno, ako nisam čitala u svojoj sobi, bila bih s njom – ispričala je.
Luiz je sa 17 godina otišla od kuće i preselila se u London gde je studirala i radila. Iako je majka molila da ne odlazi, njen otac se složio da je dovoljno stara da se sama snađe. Kad je otišla od kuće, viđala je oca još manje. Dok je mama često posećivala, tata je to retko činio.
– Kad je umro, zapravo nisam znala šta da mislim. Deo mene je bio tužan, a deo je odahnuo. Nakon očeve smrti, majka se zbližila s mojim sestrama, naročito sa Amber, i često ih je posećivala. Ponekad sam bila malo zavidna zbog njihovog odnosa. Život u Londonu nije uvek bio lagan i tokom mojih 20-ih i 30-ih, bilo je vremena kad sam bila poprilično depresivna – rekla je.
Radila je u socijalnoj službi, a posao je često bio stresan. Iako je volela da pomaže ljudima, to je značilo da se bavi s onima koji su beskućnici ili narkomanski zavisnici. Dala je sve od sebe da uzima antidepresive, redovno vežba, jede zdravo i okruži se pozitivnim ljudima.
– Istina o ocu me pogodila. Nedugo nakon što je moja mama umrla, ‘zalutala sam’ na jako mračno mesto. Uzela sam kreditnu karticu i ludo trošila, za nekoliko meseci sam nagomilala dug od više hiljada funti. Šoping je bio jedina stvar uz koju sam privremeno zaboravljala na bol – ispričala je Luiz.
Konačno je otišla na pregled kod psihologa i psihoterapeuta koji su joj dijagnostikovali bipolarni poremećaj, depresiju, anksioznost i psihozu. Saznanje da je neko napao moju majku koju sam obožavala, nanelo joj je toliko bola i krivice.
– Godinama se osećala kao da nije zaslužila da živi. Dugo sam morala da idem na terapije kako bih shvatila da to nije istina. Sada sam starija i pronašla sam svoj mir. Shvatila sam da je moj otac na svoj način pokušao da bude dobar otac. Usvojio me, finansijski me je podržavao i čak je pokušao da mi pronađe posao – kaže.
Takođe je srećna što je bliska sa svojim mlađim sestrama koje su bile uz nju u veoma teškim razdobljima. Za svoju mamu ne oseća ništa drugo osim ljubavi i saosećanja.
– Znam da me sigurno jako volela, ako me je nakon toga zadržala. U 1970-ima život samohranih majki bio je vrlo drugačiji, a njena porodica je nije podržavala. Ipak, njena ljubav prema meni je bila toliko velika da se suočila s nečim toliko teškim – zaključila je Luiz, piše Mirror.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com