Međunarodni tim istraživača sproveo je opsežne kompjuterske simulacije kako bi utvrdio kada bi Arktički okean mogao da doživi svoj prvi dan gotovo potpuno bez leda.
Naučnici definišu „Arktik bez leda“ kao stanje kada je površina leda manja od milion kvadratnih kilometara. Prema njihovim predviđanjima, to bi moglo da se dogodi između 2032. i 2043. godine, ali postoji mogućnost da se ovaj scenario dogodi već 2027. godine, u zavisnosti od klimatskih uslova i ljudskih aktivnosti.
Rezultati su pokazali da će verovatno doći do dana bez leda čak i ako se smanje emisije gasova staklene bašte. Međutim, ekstremni scenariji ukazuju na ubrzanu dinamiku topljenja, koja bi mogla da dovede do ovog događaja za samo nekoliko godina. Naučnici ističu da to neće značiti trenutni kolaps arktičkog ekosistema, ali će jasno pokazati kako su ljudske aktivnosti trajno promenile ovo područje koje su nekada karakterisali stalni slojevi leda i snega, prenosi Indi100.
Prema istraživaču Aleksandri Jan sa Univerziteta Kolorado Boulder, ovo bi mogao biti značajan pokazatelj kako su emisije gasova staklene bašte drastično uticale na prirodno okruženje. „Iako prvi dan bez leda neće odmah izazvati katastrofalne posledice, on će simbolizovati kraj jedne od ključnih karakteristika Arktika – njegove cele godine ledene površine“, rekao je Jan.
Situacija nije dobra
Septembar 2023. doneo je još jedno upozorenje – minimum leda na Arktiku bio je jedan od najnižih ikada zabeleženih, prema Nacionalnom centru podataka o snegu i ledu.
Selin Heuze, istraživač sa Univerziteta u Geteborgu, upozorila je da je ključno razumeti šta uzrokuje ubrzano otapanje leda i kako se možemo prilagoditi tim promenama. Prema njenim rečima, prvi dan bez leda mogao bi da se dogodi mnogo ranije od prvog meseca bez leda, ali oba događaja ukazuju na ozbiljne posledice po klimu, morski život i globalne vremenske sisteme.
Prethodna istraživanja su predviđala da bi se prvi mesec bez leda mogao pojaviti tokom 2030-ih, ali nova otkrića sugerišu da se proces ubrzava. Stručnjaci naglašavaju da svako smanjenje emisije gasova staklene bašte može pomoći u usporavanju ove pojave i očuvanju preostalog morskog leda.
Ovi alarmantni nalazi objavljeni su u prestižnom naučnom časopisu Nature Communications, pružajući dodatne dokaze o hitnosti akcije u borbi protiv klimatskih promena.
(Klik.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com