Samo u Velikoj Britaniji, procenjuju stručnjaci, tokom prošlogodišnjih toplotnih talasa od direktne posledice umrlo je oko 60.000 ljudi, a temperature su dostizale i do 48 stepeni Celzijusa. S obzirom na to da je u Srbiji na snazi crveni meteoalarm koji upozorava na ekstremne i opasne vremenske pojave, lekari podsećaju da toplotni udar, koji predstavlja opasnost po zdravlje, uopšte ne mora dostići takve rekorde – dovoljno je da bude 25 stepeni.
Rizik po zdravlje se povećava što je osoba duže izložena toploti, a posebnim grupama poput starijih, bolesnih i gojaznih ljudi, jer im je temperaturu teže regulisati.
Pregrevanje, odnosno toplotni udar, može se sprečiti sa nekoliko jednostavnih trikova, ali prvo je važno razumeti kako i zašto nastaje. Ljudsko telo najbolje funkcioniše na 37 stepeni, a kada ta telesna temperatura poraste, enzimi i proteini odgovorni za ključne procese u telu polako prestaju da funkcionišu. Ovo ima negativne posledice kao što su smrt ćelije, oslobađanje toksina, a ponekad i otkazivanje organa.
Da bi se to sprečilo, telo je razvilo određene procedure za regulisanje temperature tako da bude što bliže idealnoj. To je razlog zašto se letimo znojimo, jer znoj hladi kožu. Međutim, u vlažnoj i sparnoj klimi ovi rashladni mehanizmi nisu mnogo korisni jer znoj ne isparava iz tela.
Prvi simptom je konfuzija
Prvi simptom toplotnog udara je konfuzija jer su moždane ćelije prve pogođene. Ostali simptomi uključuju vrtoglavicu, slabost, glavobolju, crvenu i znojavu kožu, ubrzan rad srca ili nesvesticu.
Kada dođe do pregrevanja, velike količine krvi se usmeravaju na kožu kako bi se sprečilo da proizvodi više znoja, što može dovesti do otkazivanja nekih organa. Proteini u mišićima se razgrađuju i puštaju u krv, što oštećuje bubrege. Takođe, broj otkucaja srca se povećava tako da krv brže stiže do kože.
Kanadska studija na 60 odraslih otkrila je da se broj otkucaja srca udvostručio kod mladih pacijenata sa svakim porastom temperature za 1,5 stepen, ali ne i kod onih sa srčanim oboljenjima.
Naučnici u Evropi su takođe sproveli istraživanja i dokazali da porast temperature loše utiče na zdravlje organa za varenje, a oštećenja su izraženija kod starijih pacijenata. Temperature omogućavaju bakterijama da uđu u krv i u nekim slučajevima izazivaju sepsu.
Kako se zaštititi
Stručnjaci su izdvojili nekoliko korisnih saveta za zaštitu od toplotnog udara. Kako kažu za one koji putuju na odmor u krajeve gde je temperatura znatno viša nego u njihovoj zemlji, preporučuje se da nekoliko puta posete saunu kako se ne bi navikli na razlike. Ne preporučuju nikakve aktivnosti na temperaturama od oko 30 stepeni i više, a predlažu da se izlasci ili turističke aktivnosti pomere u vreme kada je hladnije. Poželjno je nositi svetle boje i lagane materijale kao što su pamuk ili lan. Stručnjaci napominju da neki lekovi poput Brufena mogu negativno da deluju na digestivni sistem i bubrege, što takođe povećava rizik od toplotnog udara, pa preporučuju da se što više izbegavaju.
Najvažnija stvar je hidratacija
Toplotni udar se najčešće povezuje sa dehidracijom, pa je ključno piti više vode nego kada su temperature normalne, a stručnjaci savetuju da se smanji unos kafe i alkohola jer deluju kao diuretici koji izbacuju vodu iz organizma.
Kako piše The Independent, lekari obično preporučuju šest do osam čaša vode dnevno, ali sa porastom temperature i ova cifra se povećava. Američke nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine utvrdile su da je adekvatan dnevni unos tečnosti 15,5 čaša (3,7 litara) dnevno za muškarce i 11,5 čaša (2,7 litara) dnevno za žene.
„Tokom toplijih dana ili ako vežbamo, potreba našeg tela za vodom će se povećati. Za vreme vrućina moramo da popijemo oko tri litra, ali je važno da se ravnomerno rasporede tokom dana“, savetovala je dr Angela Rai.
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, ne treba čekati da osetite žeđ da biste popili vodu, jer je tada telo već dehidrirano. Neki drugi simptomi dehidracije su vreo urin sa intenzivnim mirisom, vrtoglavica ili suva usta.
Klinika Mejo predlaže da svakih 15 do 20 minuta popijete oko 250 mililitara vode, a moguće je da se organizam previše hidrira, što dovodi do preniske koncentracije soli. Ako ne volite da pijete vodu, deo tečnosti možete da dobijete iz voća i povrća kao što su krastavci, paradajz, celer, lubenica, tikvice, jagode, zelena salata, breskve i jogurt.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com