Dve nedelje, dva meseca ili nešto između – koliko je potrebno godišnjeg odmora? Njega nikad dosta, slažu se mnogi. I dok jedni vole da što više odmora uzmu u komadu, po mogućstvu leti, drugi više vole da ga koriste „malo” i po mogućnosti pametno kombinuju sa neradnim danima i vikendima.
Godišnji odmor je jedan od najiščekivanijih perioda u godini za većinu ljudi. To je vreme kada konačno možemo da se odmaknemo od svakodnevnih obaveza i stresa i posvetimo se sebi i svojim najmilijima. Jedno od ključnih pitanja koje se nameće kada govorimo o godišnjem odmoru jeste koliko je godišnjeg odmora zapravo potrebno? Iako će se odgovor na ovo pitanje razlikovati od osobe do osobe, postoje određeni faktori koji mogu pomoći da se odredi idealna dužina odmora.
Šta savetuju stručnjaci?
Neki ljudi se brže oporavljaju i osećaju se revitalizovano nakon samo nekoliko dana, dok je drugima možda potrebno više vremena da se potpuno opuste i napune. Razumevanje sopstvenih potreba i preferencija je ključno za određivanje optimalne dužine odmora.
Takođe, intenzitet i stres vašeg posla mogu značajno uticati na to koliko vam je potrebno odmora. Ako je vaš posao veoma stresan ili zahtevan, možda će vam trebati duži odmor da biste se potpuno oporavili i povratili energiju. Ako ste u prošlosti imali problema sa opuštanjem ili se niste osećali potpuno oporavljenim nakon odmora, možda će vam trebati duži period da osetite prave prednosti odmora.
Stručnjaci koji se bave medicinom rada kažu da su dve nedelje godišnjeg odmora idealne, ali napominju da je nešto drugo važnije od toga koliko smo na godišnjem odmoru, a to je promena, piše Dnevnik.hr. Probajte novu aktivnost, posetite novo mesto, probajte novo jelo – svaki odmor od rutine će biti od velike koristi.
Ali jedno je sigurno – ako želite da se dobro odmorite – nemojte da nosite svoj posao sa sobom, jer ako se dobro odmorimo, kada se vratimo na posao, bićemo produktivniji. Kada odemo s posla, vraća nam se prirodni cirkadijalni ritam, san se poboljšava, opuštamo se i smanjuje stres…
A takođe, zaposleni koji redovno idu na odmor su lojalniji.
Godišnji odmor je neophodan za zdravlje srca
Putovanja koja traju najmanje nedelju do 2 nedelje su povezana sa najpovoljnijim promenama u ponašanju. Prema Taju Fergusonu, studentu doktorskih studija i saradniku na istraživačkom projektu na Univerzitetu Južne Australije, nedelju ili dve pauze je dovoljno da se osoba „prilagodi“ promeni u novoj rutini u načinu na koji provodi vreme. Međutim, Ferguson je rekao i da su zabeležene neke pozitivne promene u ponašanju bez obzira na trajanje odmora.
„Ovo podržava poruku da svaki prekid u normalnoj radnoj rutini može biti od koristi za zdravlje.“
Mala studija iz 2019. pokazala je da odmor može pomoći u zaštiti od stanja poput visokog krvnog pritiska i visokog nivoa šećera u krvi, što može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti. Studija je takođe otkrila da je više malih „epizoda“ odmora – ne nužno ukupan broj dana odmora – povezano sa zdravstvenim prednostima.
Odmor kao navika
Stručnjaci se slažu da je korisno razmisliti o tome da odvojite vreme za opuštanje i uživanje kao zdravu naviku koja će imati dugoročne koristi i doprineti dugoročnom zdravlju.
„Ako perete zube dva minuta svakog dana, šanse za razvoj karijesa su znatno manje nego ako perete zube samo jednom godišnje i to je dugo vremena“, rekao je dr Brajs Hruska.
Drugim rečima, odmor – kao i druga važna zdravstvena ponašanja – može biti najkorisniji za naše zdravlje kada to učinimo navikom koja je integrisana u naše živote.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com