Svake godine se 28. avgusta obeležava veliki praznik za sve pravoslavne hrišćane, Velika Gospojina
Pripreme za praznik Velike Gospojine ili Uspenje Presvete Bogorodice, pravoslavni hrišćani započeli su dvonedeljnim postom, koji traje zaključno sa samim praznikom, 28. avgusta.
Dok je umirao razapet na krstu, Isus Hristos je Bogorodicu, Presvetu Djevu Mariju, predao na čuvanje Svetom Jovanu Bogoslovu. Na Sionu, u njegovom domu, Bogorodica se neprestano molila i čekala trenutak kada će ponovo biti sa sinom na onom svetu. Pomagala je u širenju hrišćanstva i često posećivala sva mesta na kojima su se dešavala Hristova velika dela, kako piše Srpska pravoslavna crkva.
Njena želja je bila da još jednom pre smrti vidi okupljene sve apostole i sa njima se oprostila pre svog upokojenja.
Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija koji je 15. avgusta (prema Julijanskom kalendaru) pobedio Persijance. Od tog datuma svi hrišćani slave taj praznik.
Veruje se da se žene posebno posvećuju gospojinskom postu, iz ogromnog poštovanja prema majci Hristovoj, Bogorodici.
Ovaj praznik se naziva i Međudnevnica, po vremenu između Velike i Male Gospojine, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava. Žene na ovaj praznik ne rade nikakve veće poslove, a one koje su u prilici, sakupljaju sezonsko bilje, u ovom periodu posebno blagosloveno praznikom.
Zbog brižnosti Hristovoj prema svojoj majci, ovo se smatra i ponajviše praznikom posvećenom majkama i ženama. Bogorodica kao figura majke i zaštitnice posebno se smatra zaštitnicom žena i dece, ali svi vernici se pripremaju za ovaj praznik i praznuju ga u hramovima na Svetoj liturgiji.
(Ona.rs/Spc.rs)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com