Za pravoslavne hrišćanske vernike, 14. avgusta počinje dvonedeljni Gospojinski post. Ovaj post je jedan od najstrožih a obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se uspela na nebo.
Velikogospojinki post prvi put pominje se u 9. veku. Konačno je Ustanovljen na Carigradskom saboru 1166. Uvek počinje na Dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su pogubljeni mučeničkom smrću.
Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi. Ovaj post je najkraći, ali veoma strog, poput Vaskršnjeg.
Podseća da su, uz svedenu trpezu i smirene strasti, milostinja i opraštanje prvi na putu kojim telo i duša postanu smirena celina, što vodi saznanju i spasenju u božjoj milosti.
Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, vikendom su dozvoljeni ulje i vino. Na Preobraženje može se jesti i riba.
Završava se 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, ne mrsi se ni tog dana, već se jede riba, vino i ulje.
Po običajnom kalendaru, praznik, posebno posvećen ženama i majkama, vezuje se za bosiljak, božju biljku.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com