Iako danas imamo mogućnost da podesimo temperaturu u kancelarijama, većina zaposlenih i pored toga nije zadovoljna. Anketa sprovedena 2015. među 129 zaposlenih u SAD pokazala je da 42 odsto ljudi misli da je u zgradi pretoplo, dok 56 odsto smatra da je suviše hladno. Zaključak: možemo da imamo temperaturu kakvu želimo, ali se ne slažemo kakva je to temperatura.
Ben Mors, službenik iz Londona, to vrlo dobro zna. “U kancelariji gde trenutno radim svakodnevno se vode rasprave o temperaturi. Klima se uključuje i isključuje tri-četiri puta dnevno”, kaže on.
Aj Ling Čang, projekt menadžer iz Singapura, tokom višegodišnje karijere imala je priliku da se susretne sa najneobičnijim strategijama. “Na jednom poslu sam imala prijateljicu koja je obložila naslone za ruke jastucima da bi joj uvek bilo toplo. Na drugom poslu sam imala kolegu kome je ponekad bilo toliko vruće da bi otišao u toalet i poskidao sve sa sebe. Stajao je tako, pokušavajući da se rashladi”, kaže ona.
Kada se zaposleni ne osećaju prijatno na poslu, onda se to negativno odražava i na finansije. Oko dva odsto radnih sati u Velikoj Britaniji izgubi se u svađama zbog temperature u kancelariji, što prouzrokuje ekonomski trošak od 13 milijardi funti godišnje. U Australiji, velike vrućine smanjuju produktivnost, a troškovi na godišnjem nivou iznose 6,2 milijarde dolara.
Prijatna temperatura doprinosi zadovoljstvu na poslu, podstiče produktivnost i saradnju. Ako nije tako, zaposleni su spori, skloni su gojenju i bolestima, prenose mediji.
Osnivač kompanije “Fejsbuk” Mark Zakerberg zaklinje se u blagotvorno dejstvo temperature od 15 stepeni Celzijusa u sali za konferencije, smatrajući da takva temperatura povećava koncentraciju. S druge strane, u Ovalnoj sobi američkog predsednika Obame toliko je toplo da je njegov savetnik u intervjuu za “Njujork tajms” u šali rekao da “biste tamo mogli da gajite orhideje”.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com