Zaboravite izreku „u ljubavi i ratu sve je dozvoljeno“, naročito kada je reč o verbalnom sukobu sa voljenom osobom. Niski udarci ne dolaze u obzir, kažu stručnjaci, a iskrena i otvorena komunikacija sa partnerom treba da bude prioritet.
„Jedna od najvažnijih stvari koje smo videli u našem istraživanju je da ljudi imaju najviše koristi kada su otvoreni i direktni“, navodi profesor psihologije na Državnom univerzitetu Floride dr Džim Meknalti, koji je dugo vremena proučavao bliske partnerske odnose:
„Okolišanje, impliciranje, insinuacije, sarkazam… to apsolutno ne funkcioniše. Kada ljudi imaju različite poglede na neku stvar – a svi ih imamo – važno je da to jasno izraze. Ali to mora da se uradi na što je moguće konstruktivniji način“, napominje Meknalti.
Zdravo je sukobiti se – i to je ljubav
Ako je svađanje sa voljenom osobom tako teško, zašto to uopšte radimo? Mnogi ljudi se ponose time što nikada ne ulaze u svađu sa svojim partnerima, kaže Meknalti. Međutim, po njegovom mišljenju, to je ozbiljna greška.
„Kada ljudi izbegavaju ‘tuču‘, u stvari izbegavaju razgovor“, smatra profesor. „Svojoj partnerki uvek kažem: ‘Ako te nešto muči, radije bih to voleo da znam nego da ne znam, jer bih možda mogao da uradim nešto po tom pitanju. Ako ne znam, ne mogu ništa‘“, naglašava Meknalti.
Studija iz 2008. godine u kojoj je tokom 17 godina praćeno skoro 200 parova pokazala je da su parovi gde su oboje potiskivali svoj bes u braku, bili u većem riziku da umru ranije, nego oni koji nisu.
„Izbegavanje sukoba ne funkcioniše“, naglašava Kejtlin Kantor, porodična terapeutkinja.
„Ako možete da se sukobite i naučite kako da se povežete u svojim razlikama, kao i da naučite više jedno o drugom kroz borbu, onda je to zaista zdravo“, tvrdi terapeutkinja
Izaberite dobro vreme za svađu
Većina ljudi ljubavne prepirke doživljava kao nešto neodložno, često izazvano osećanjem tipa „ne mogu ovo više da podnesem“.
„U takvim momentima nam je teže da se ugrizemo za jezik i razmislimo šta govorimo, pre nego što to izgovorimo. Ljudi često posle toga žale zbog svega što su rekli, zato bi trebalo da pokušaju da izbegnu svađu u takvim trenucima“, savetuje Meknalti.
Čim počnete da osećate da pritisak raste, dogovorite se da sa voljenom osobom razgovarate o svojim osećanjima, ali kada budete oboje slobodni, bez ometanja i stresa, preporučuju psiholozi.
Ipak, izgleda da je to ljudima mnogo teže, nego što se čini, jer često puštamo da se stvari nagomilaju dok ne eksplodiraju, i onda nesuglasice rešavamo kada smo umorni, pod stresom ili „gladni“.
Šta ako svađa krene u nepovoljnom trenutku?
„Bilo bi dobro pritisnuti dugme za pauzu i pokušati da održavate razgovor. Ali morate staviti do znanja vašem partneru da ste posvećeni vezi i rešavanju problema, samo što sada možda nije najbolji trenutak“, kaže Meknalti.
Analizirajte svoja osećanja
Zakazivanje „svađe“ takođe nam omogućava da razmislimo o svojim osećanjima i pokušamo da ih analiziramo do dna, kažu stručnjaci. Ali nije dobro pokušavate da ubacimo previše problema u jednom dahu. Nije dobro da sručimo odjednom sve što nam se čini da nije u redu.
„Zaista je važno da to ne radimo“, napominje terapeutkinja Kejtlin Kantor. „Velika je razlika kada govorite samo o jednoj stvari i o tome zašto se osećate povređeno zbog toga“.
Šta ako ne možete da shvatite zašto se osećate tako kako se osećate?
„Ako ljudi počnu da osećaju bes koji im baš i nema smisla, na primer ‘Zašto se toliko ljutim zbog ove sitnice?’, onda je verovatno u pitanju nešto sasvim drugo“, smatra Meknalti.
„To je trenutak kada je možda potrebno izvšiti detaljnu introspekciju, pa čak i potražiti stručnu pomoć kako bi dokučili zašto su nesrećni“, dodaje psiholog. „Ako postoje značajni problemi koji se ponavljaju, verovatno je i dobar trenutak da potražite pomoć“.
Budite dobar slušalac
Mnogi ljudi misle da je uspešna svađa samo u tome koliko dobro prenesu svoja osećanja svom partneru. Iako je to zaista važno, stručnjaci kažu da je podjednako važno i slušati.
Biti dobar slušalac, objašnjava Kantorova, znači biti u stanju da regulišete svoje emocije. Zatim, kada čujete nešto što vam se ne sviđa, trebalo bi da se usredsredite na razumevanje izrečenog, umesto da zauzmete gard, da budete povređeni ili ljuti.
„Obično pogrešno komuniciramo kada ne proverimo šta zapravo čujemo. Samo reagujemo na ono što mislimo da čujemo – a to je obično zasnovano na našim odbrambenim reakcijama, a ne na onome što zapravo govori naš partner. To možete učiniti tako što ćete se zaustaviti i ponoviti svom partneru ono što mislite da je upravo izgovorio, pre nego što impulsivno odreagujete“, preporučuje Meknalti.
„Kada dođete do daha i zatražite pojašnjenje, bićete iznenađeni koliko često ćete čuti: ‘Ne, stvarno sam mislio ovo, a ne to’“, napominje psiholog.
Ali nemojte to činiti na optužujući način, upozorava Meknalti. „Ponekad ljudi misle da je aktivno slušanje samo ponavljanje reči sagovornika. To nije to. To je samo miran, odmeren zahtev za pojašnjenjem“.
Ne govorite „ti si“ i „nikad“ i „uvek“
Izbegavajte da svog partnera stavljate u odbrambenu poziciju pri bilo kakvom neslaganju. Kada počnete rečenicu:
„Zbog tebe se osećam“, više ne govorite samo o svojim osećanjima, već optužujete, upozorava Kejtlin Kantor, prenosi RTS.
„Postoji velika razlika između toga kad kažemo: ‘Ti radiš ovo’ ili ‘Ti si ovo’ i ‘Osećam se ovako kada radiš ovo’.
Korišćenje fraze ‘Osećam…’ je mnogo manje napadačko“, naglašava Kantorova.
Uvek koristiti „ja“ nije lako, posebno kada ste ljuti na svog partnera, dodaje.
„U početku moramo prisiliti sebe da tako započnemo razgovor“, savetuje terapeutkinja. „Usporite i stvarno razmislite o tome šta zapravo osećate pre nego što progovorite“.
Vodite računa o neverbalnoj komunikaciji
Podrazumeva se da ako se voljenoj osobi obratimo ljutitim glasom to izazvati povratnu reakciju, ali postoje i druge uvredljive neverbalne poruke, kažu stručnjaci.
„Kolutanje očima je jedna od najgorih stvari koju možete da uradite. Vi indirektno saopštavate drugoj osobi da je idiot“, kaže Meknalti.
Zato, ako ste na ivici da eksplodirate, dišite duboko i pokušajte da se smirite.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com