Postoji li dobar način za raspravu sa drugim ljudima? Da li ste sposobni da iznesete konstruktivne argumente?
Suprotno uvreženom mišljenju, nema potrebe za izbegavanjem rasprave – jer, pravilan način može da da vetar u leđa nečemu dobrom, kaže Timandra Harknes.
Argumentovana rasprava zapravo može da bude pozitivna za vas i da vam donese mnoge neočekivane koristi, tako da je najvažnije da znate kako to da radite.
U knjizi „Kako se ne slagati: Vodič za početnike za bolje argumente“, Harknes razmatra kako se sukobima u interesovanjima, suprotstavljenim moralnim vizijama, činjeničnim sporovima – pa čak i razlikama u mišljenju o tome koji film da gledate – može uspešno upravljati.
Da li želite da naučite kako da se raspravljate bolje? Evo naših najboljih saveta kako da se bolje borite sa ljudima sa oprečnim stavovima i da se bolje pripremite za to.
1. Poslušajte šta drugi imaju da kažu
U trenutku rasprave – očajnički želeći da iznesemo svoje mišljenje – često odbijamo da slušamo druga. Ali, nemojte ignorisati ono što vaš protivnik ima da kaže.
„Pretpostavka je da su argumenti druge strane potpuno nevažeći i da ih treba odbaciti i ne baviti se njima“, kaže Kler Foks, direktorka londonske Akademije ideja.
Ali, naravno, svaka svađa ima bar dve strane, a slušajući druge, stičete znanje i uvid, a poboljšavate i svoju poziciju.
Foks je pobornik teorije da su argumenti ključni, pa je postala jedan od glavnih zagovarača Debating Mattersa– takmičenja u debatovanju – i pozvala škole širom Velike Britanije da učestvuju.
Takmičenje je doživelo toliki uspeh, da je ubrzo organizvono i u Indiji.
2. Pokušajte da budete empatični
Nije značajno samo da slušate druge – već morate i da čujete šta imaju da kažu.
Kris de Majer, neurolog sa Kraljevskog koledža u Londonu, kaže da „ljudi često zauzimaju poziciju i učvršćuju se u njoj“, tako da se diskusija „završava, a počinje borba!“
Ali, ovakve situacije se lako mogu izbeći – empatijom.
„Trebalo bi da krenemo od pretpostavke da su ljudi sa kojima se ne slažemo slični nama“, kaže Kler Foks.
„Pokušajte da shvatite zašto misle to što misle. Nikad se ne zna, možda se čak i predomislite.“
3. Ponovite ono što je druga osoba rekla
Pre nego što počnete da se svađate, proverite da li ste dobro shvatili šta je druga strana rekla.
„Neslaganje često može da nastane zbog nesporazuma“, kaže Kris de Majer.
Postoji pametan način da izbegnete nesporazume.
„Pomaže ako ponovite ono što mislite da je druga osoba rekla“ kaže Kris, dok „druga osoba ne kaže – da, to je ono što sam mislio“.
4. Suočite se sa suprotnim stavovima što pre
Svađa među komšijama – oko međe, recimo – može da bude gorka i dugotrajna.
„Uočite početak sukoba vrlo rano“, kaže Liz Stuk, profesorka Univerziteta u Lafborou u Velikoj Britaniji.
Ona kaže da je najbolji način da se reaguje na početku, pre nego što se izgrade stavovi.
Uvek pomaže i ljubaznost, jer „daje toplinu“ i drugačiji „tempo za bilo kakvo buduće neslaganje“.
I, ne dižite previše prašine pre nogo što razgovarate sa komšijom.
5. Objasnite sa čime se slažete
Možda zvuči čudno, ali da biste imali uspešan argument, prvo morate da ustanovite o čemu se raspravljate.
„Ako se ne slažemo sa nekim osnovnim vrednostima, onda stvarno ne možemo da se uključimo u bilo kakvu diskusiju“, kaže Klare Čejmbers, predavačica političke filozofije na Kembridžu.
Provedite neko vreme objašnjavajući sa čime se slažete, jer će se to prilikom upuštanja u raspravu isplatiti.
„Što precizniji budemo u vezi sa tim sa čime se ne slažemo i o čemu se slažemo, to će debata biti bolja“, kaže ona.
6. Istupite iz zone konfora
Ejmi Galo je stručnjakinja za radnu dinamiku, pomaže kolegama na poslu da imaju konstruktivne diskusije i debate.
Ona savetuje ljudima da se nađu u situacijama koje im nisu prijatne, jer „mesto na kom se osećate nelagodno je mesto na kom se perspektive menjaju (…) i gde ljudi postaju otvoreni za nove ideje.“
Dakle, boravak van zone konfora nam omogućava da budemo kreativniji i spremniji da stvari gledamo drugačije.
7. Ne shvatajte stvari lično
Rasprava ne mora biti neprijatna, a da biste zapravo imali konstruktivnu debatu, morate izostaviti uvrede.
Društvene mreže su omogućile neselektivne, zlobne, anonimne napade, ali u uspešnim debatama, za njih nema mesta.
Džonatan Rauh, saradnik u Institutu Brukings u Vašingtonu, kaže da bismo mogli nešto da naučimo iz liberalnih naučnih rasprava i sporova.
Njegova mantra je prilično jednostavna: „Napadaj argument, ne osobu“.
8. Budite racionalni, a ne emotivni
Pokušajte da držite jezik za zubima, duboko udahnite i pristupite argumentu racionalno.
Debora Fišer, profesorka astronomije na Univerzitetu Jejl, kaže da čak možemo da učimo i iz načina na koji se naučnici ne slažu međusobno.
„Ljudi se ne drže emotivno svoje slike o realnosti i istini“, kaže ona, i „menjaju svoje stavove na osnovu dobrih kritičnih argumenata“.
9. Budite sumnjičavi prema sebi
„Naučite da budete sumnjičavi prema sebi“, kaže Džonatan Rauh. „To što mislite da ste u pravu, ne znači da ste u pravu – zapravo, vrlo verovatno grešite.“
Sa tim se slaže i Klare Čejmbers.
„Preispitajte sopstvene pretpostavke i prepoznajte granice vaših gledišta.“
10. Prihvatite greške
Sastavni deo rasprave je da nekad niste u pravu.
„Potrebno je da ljudi budu spremni da nastave dalje ako su izgubili u raspravi“, kaže Geof Mulgan iz fondacije Nesta.
„To pokazuje pravu hrabrost i zrelost i niko od nas ne bi trebalo da se oseća loše zbog toga što je pogrešio u nečemu.“
(BBC News na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com