Dr Robert Hare, američki psiholog, jedan od svetskih eksperata za psihopatiju, napravio je listu opisanih karakteristika koje su svojstvene psihopatama, takozvanu ček-listu za proveru psihopatije:
Slatkorečivost i površinski šarm – tendencija ka milozvučnosti i uglađenosti; privlačnost, šarmantnost; glatkost i tečnost govora. Šarm psihopate ni u kom slučaju ne sadrži u sebi tragove stida, samosvesnosti, niti on ispoljava strah od bilo čega. Psihopati nikad ne zastaje jezik u grlu. Oni su se oslobodili od društvenih pravila ponašanja kao npr. kod razgovora, odnosno, uzimanja reči kad na njih dođe red.
Grandiozna samovrednost – jedan uveliko naduvan pogled na svoje sposobnosti sa preteranim samopouzdanjem, jaka tvrdoglavost, samouverenost i hvalisanje. Psihopate su arogantni ljudi koji veruju da su superiorna ljudska bića.
Potreba za stimulacijom – prekomerna potreba za novim, neobičnim, uzbudljivim iskustvima, odnosno stimulacijama koje izazivaju uzbuđenje; vole da rizikuju, tj. skloni su upuštanju u riskantne radnje. Psihopate često imaju lošu samodisciplinu prilikom potpunog izvođenja zadataka, zato što im brzo postaje dosadno. Na primer, nisu sposobni da obavljaju isti posao duže vremena, ili da obavljaju zadatke koje oni smatraju glupim ili rutinskim.
Patološko laganje – može biti umereno ili preterano; u umerenoj formi, oni će biti lukavi, prepredeni, prevejani, tajanstveni i bistri; u eksteremnoj formi, oni će biti varalice, lažovi, podmukli, beskrupulozni, manipulativni i nepošteni.
Varanje i manipulacija – koriste se obmanama, skloni su svakoj vrsti prevare ili obmanjivanja drugih kako bi stekli neku ličnu korist; karakteriše ih eksploatacija, bezosećajnost i nemilosrdnost, što se pokazuje nedostatkom obzira za osećanja i patnju njegovih ili tuđih žrtava.
Nedostatak kajanja i osećanja krivice – nedostatak osećanja ili obzira za gubitak, bol i patnju žrtava; tendencija ka ravnodušnosti, nepristrasnosti, hladnokrvnosti i potpuni nedostatak svake empatije. Oni to uglavnom ispoljavaju ohološću, prezirom ili omalovažavanjem svojih žrtava.
Plitka osećanja – emocionalno siromaštvo, ograničen opseg ili dubina osećanja; ispoljavanje hladnoće uprkos izraženim znakovima društvenosti od strane drugih.
Neosetljivost i nedostatak empatije – nedostatak osećanja prema ljudima uopšte; hladni, prezrivi, bezobrazni, bezobzirni i netaktični.
Parazitni životni stil – namerna, manipulativna, sebična i eksploatatorska finansijska zavisnost od drugih koja se odražava nedostatakom njihove motivisanosti, niskom samodisciplinom i nesposobnošću da započnu ili ispune svoje obaveze.
Loša kontrola ponašanja – izražavanje iritacije, dosade, nestrpljivosti, pretnje, agresivnosti ili verbalno vređanje drugih; nedovoljna kontrola ljutnje i temperamenta; ponašaju se prenagljeno.
Promiskuitetno seksualno ponašanje – niz kratkih, površnih, mnogobrojninih seksualnih afera i nasumično biranje seksualnih partnera; održavanje nekoliko „ljubavnih“ veza u isto vreme; stalna tendencija ka navođenju drugih na seksualne aktivnosti ili pričanje s ponosom o svojim osvajačkim uspesima i seksualnim avanturama.
Rani problemi u ponašanju – razne vrste ponašanja u periodu do 13 godina, uključujući laganje, varanje, vandalizam, nasilje nad slabijima, seksualne aktivnosti, podmetanje požara, drogiranje, korišćenje alkohola i bežanje od kuće.
Nedostatak realnih dugoročnih ciljeva – nesposobnost ili stalni neuspeh prilikom donošenja i izvođenja dugoročnih planova i ciljeva; nomadska egzistencija, besciljnost, nedostatak životnog smera.
Impulsivnost – ispoljavanje postupaka bez predumišljaja i nedostatak reflekcije i planiranja; nesposobnost odolevanja iskušenjima, kontrolisanja nagona i frustracije; nedostatak promišljenosti i uzimanja u obzir mogućih posledica svojih postupaka; ludo odvažni, nepredvidljivi, nestalni i nesmotreni.
Neodgovornost – nisu u stanju da ispunjavaju ili poštuju svoje obaveze, kao npr. prilikom plaćanja računa i vraćanja dugova; aljkavi su na poslu, često odsustvuju s posla; ne ispunjavaju na vreme ugovorene poslove.
Nesposobnost da odgovaraju za sopstvene postupke – nedostatak predanosti na poslu, antagonistička manipulacija, negiranje svoje lične odgovornosti i pokušaji manipulacije drugima.
Mnogobrojne kratkoročne bračne veze – nisu u stanju da budu privrženi bilo kome ili bilo čemu.
Maloletnička delikvencija – problemi u ponašanju u starosnom dobu između 13 i 18 godina; ispoljavaju kriminalne radnje ili neke druge antagonističke aspekte u smislu eksploatacije, agresivnosti, manipulacije, bezosećajnosti, bezobzirne tvrdoglavosti.
Opoziv uslovnog puštanja na slobodu – opoziv uslovnog oslobađanja iz zatvora zbog nepromišljenosti, nepažnje ili neredovnog javljanja zakonskim organima.
Kriminalna višestranost – razne vrste kriminalnih radnji i prestupa, bez obzira na to da li je osoba bila uhapšena ili optužena za njih, osećaj velikog ponosa kad nekažnjeno obave neke kriminalne radnje.
Naravno, samo prisustvo nekih od ovih osobina kod čoveka, ne znači automatski da on pati od ovog mentalnog poremećaja. Dr Hare se koristi bodovanjem u smislu prisustva i stepena izražajnosti svake od ovih osobina, tako da mu krajnji rezultat pokazuje da li neko „boluje“ od psihopatije ili ne.
Ovde treba napomenuti da će većina normalnih ljudi naći neke od ovih osobina kod sebe, pa, ako imate koji poen, ne znači da ste psihopata. Da bi osoba „ispunila uslov“, treba da poseduje najmanje 30 od mogućih 40 bodova – svako pitanje sa ove liste „vuče“ 2 poena ukoliko se potpuno odnosi na testiranu osobu, 1 poen ako je delimično tačna tvrdnja i 0 poena ukoliko je netačna.
Možete proveriti i sebe i sebi bliske ljude, ali, o tome da li je neko psihopata ili ne, odlučuje ipak stručno lize, dijagnostičkim metodama, tako da ovaj test služi više kao uputstvo za prepoznavanje određenih obrazaca ponašanja.
Nažalost, za psihopate nema leka. Razne vrste psihoterapije i lekovi nisu doveli ni do kakvog pomaka. Jednako je bezuspešno njihovo ”prevaspitavanje” dobrotom i ljubavlju, jer ne reaguju na tuđe emocije.
Generalno, s obzirom na to da se od psihopate ne može očekivati nikakvo dobro, onda je potrebno preduzeti određene mere zaštite i te mere moraju biti bazirane na znanju, odnosno, razumevanju tog mentalnog poremećaja i cele problematike.
Uopšteno govoreći, postoje 3 metode, mada granice između njih ponekad nisu potpuno jasne.
Prva metoda podrazumeva presecanje svih veza, druga – držanje psihopate na distanci, a treća je ulazak u direktan sukob. Za ovu poslednju metodu potrebno je veliko znanje i razboritost.
Zato, ako u budućnosti sretnete šarmatnog psihopatu, najbolje je pobeći glavom bez obzira.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com