Već deseti put sam molila majku da mi pozajmi novac kako bih mogla da popravim kola. Dala mi ga je, naravno, ali uz tako razočaran izraz lica da sam konačno shvatila da ne mogu da živim u stalnim dugovima do guše.
Ono što je mene uništavalo bile su impulsivne kupovine. Vidim nešto što mi se dopadne i moram da ga imam, odmah. Naročito ako je na popustu.
Kreditna kartica i minusi na računu su me svakodnevno opsedali, ja sam stalno nekome bila dužna, a kola su stalno kašljucala. A ja nikako nikada nisam imala ni dinar u novčaniku. Stalno sam sebi govorila da ću biti ozbiljnija s novcem kad nađem bolje plaćen posao. I našla sam ga, i opet bila u dugovima do guše. Došlo je dotle da su roditelji počeli da mi prete da će mi ukinuti te pozajmice, i to s punim pravom.
I tako sam jedne noći, kao i mnogih drugih, ležala u krevetu pokušavajući da zaspim dok su mi se glavom rojile misli o tome kome sve dugujem i kako da to poplaćam. A onda sam se setila majčine rečenice na koju sam uvek prevrtala očima: “Ako ti se nešto dopadne, ne kupuj odmah. Sačekaj da vidiš da li ćeš to želeti i sutra”.
Rešila sam da je konačno poslušam. Odlučila sam da tog meseca novac koristim isključivo za nužne stvari. Prvih par nedelja bilo je užasno – odbijala sam pozive na kafe, vozila pored restorana brze hrane što brže da se ne bih prevarila i ušla. I ne samo da sam štedela novac, već sam gubila i kilograme.
Pravilo koje sam sebi postavila bilo je jasno – ako zaista želim taj predmet i tri dana kasnije, uzeću ga.
Sledećeg meseca, nakon tog udarnički štedljivog života, plata je legla. Nisam toga ni bila svesna jer sam na računu imala pozamašnu sumu od prošle plate. Tada, kad sam videla prve rezultate, shvatila sam da je štednja ne samo moguća, već i sjajna.
Naravno, taj prvi mesec bio je strogo asketski i neodrživ, pa sam sebi postavila nova pravila. Rešila sam da ne kupujem stvari koje mogu da koristim samo jednom (recimo – kafu, sendvič, pogačice iz pekare, pivo u kafiću). S druge strane, ako nešto mnogo želim i tri dana kasnije, pa i tu kafu, kupiću je.
Ne mogu ni da vam opišem koliko je impulsivnih kupovina sprečeno ovim jednostavnim pravilom. Sećam se samo da sam jednom poklekla i kupila sendvič i toliko se razočarala u sebe jer sam mogla da napravim jeftiniji i bolji kod kuće da sam rešila da više nikada ne pokleknem.
Kafu sam spremala kod kuće i hranu nosila od kuće. Štedela sam, a višak kilograma se topio. I na sve to, topio se i moj svakodnevni stres. I zato svima preporučujem svoje pravilo od tri dana i jedne upotrebe. Verujte, promeniće vam život.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com