Ima onih koji su konstantno iziritirani i zareže za svaku sitnicu. To ne budu uvek eksplozije, ali svakako bude neprijatno, i bilo bi dobro otkriti koji su problemi prouzrokovali takvo ponašanje.
Kolega ili koleginica vas zamole da im pozajmite hemijsku olovku, a vi zarežite da vam je dosta da svaki čas pozajmljuju od vas, zar im je toliko teško da nabave svoje? Dete traži da mu nešto kupite, odgovorite mu da stalno nešto kenjka i traži, nemate vi para da mu kupite celu radnju. Maltene, ko god vam nešto kaže, vi smesta zarežite u odgovor. Vaš odgovor može da bude potpuno istinit – dete možda stvarno svaki čas kenjka da mu kupite ovo ili ono, kolega ili koleginica se možda stvarno "grebu" o koga stignu – ali takva reakcija niti je prijatna po okolinu, niti bilo šta zaista rešava.
Do ovakvog ponašanja najčešće dolazi kod onih koji su dugo ćutali i trpeli, ustezali se od bilo kakve reakcije, a onda im se sve smučilo i sad reže na sve. I može da potraje, i uz najbolju volju, dok ne uspeju da se oslobode takvog ponašanja. Tu je potrebno otkriti koji su stvarno problemi koji izazivaju iritiranost; teško da je to neko ko traži hemijsku olovku ili dete koje hoće još jednu čokoladicu. Problem najčešće bude znatno veći i dublji, recimo, osećate se zanemareno, kao da je sav teret na vama, niko vam ne pomaže, usamljeni ste, ne cene vas na poslu… Razmislite šta je to što vas zaista muči i kako biste to mogli da rešite. Nekada je to stvarno teško otkriti, i bude neophodna pomoć stručnog lica; nekada to možete i sami ili uz pomoć dragih osoba kojima verujete. Nekakvi problemi sasvim sigurno postoje, i to ozbiljni, inače ne biste tako reagovali.
A u međuvremenu, dok ne otkrijete o čemu se radi? Obratite pažnju na to koje su vam telesne reakcije kad vas nešto iznervira – stežete pesnice, grizete usne, škrgućete zubima – a onda, kad primetite takve reakcije kod sebe, svesno se potrudite da radite nešto drugo, bilo šta drugo. Pomaže i ako ne puštate da se u vama nakupi, već reagujete odmah i zamolite ljude da prestanu s onim što vam smeta (recimo: "Izvoli, ali molim te da nabaviš svoju olovku, ovako me prekidaš u poslu"; ako to kažete bez besa, bez povišenog tona, ali taman dovoljno glasno da vas oni najbliži vama čuju, tu koleginicu ili tog kolegu ubrzo će biti sramota da vam svaki čas traže olovku).
Postoje i neke tehnike koje vam mogu pomoći da se smirite pre nego što zarežite. Na primer, zamislite svoj dah u obliku talasa; zamislite da taj talas putuje polako, bez buke i oluje. Pokušajte svoje disanje da prilagodite toj zamisli, trebalo bi da vas umiri.
Ukoliko nagonski zarežite na svaku sitnicu, nije lako izboriti se s tim, ali vredi potruditi se, inače nastavljate da povređujete sve oko sebe, a time i sebe. Niko ne želi da stalno reže na njega, pa ljudi vremenom počnu da izbegavaju bilo kakvo ponašanje koje bi takvu osobu moglo da uznemiri, a onda počnu da izbegavaju i samu osobu. Da do toga ne bi došlo, otkrijte u čemu je stvar i izborite se protiv toga, ne samo zbog drugih već zato što ćete se vi nakon toga osećati mnogo bolje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com