Lekovi koji se prepisuju milionima širom sveta mogli bi predstavljati rizik po zdravlje vašeg mozga u kasnijem životu, upozoravaju stručnjaci
Naime, reč je o lekovima protiv anksioznosti koji se koriste za ljude koji se bore sa napadima panike, a mogu se koristiti i za one koji imaju problema sa spavanjem.
Nedavno je otkriveno da je broj ljudi u Velikoj Britaniji koji koriste lekove za borbu protiv anksioznosti porastao. Upotreba takvih lekova je u stalnom porastu poslednjih godina, svuda u svetu i sada je nova studija otkrila da pilule mogu uticati na mikroglijalne ćelije mozga.
Stručnjaci Australijske organizacije za nuklearnu nauku i tehnologiju (ANTSO) rekli su da bi njihova upotreba mogla da ometa dendritske bodlje. Dendritične bodlje igraju ključnu ulogu u neuronima mozga i doprinose delu mozga koji naelektriše i aktivira ćelije.
Profesor na „ANTSO“ Ričard Banati rekao je da je studija važna jer pokazuje da dugotrajna upotreba lekova protiv anksioznosti može doprineti ubrzanju demencije. On je dodao da još nije poznato kako je do toga došlo. U radu on navodi da mozak ima milione neurona koji pomažu u prenošenju informacija.
Profesor Banati je rekao da je većina istraživanja fokusirana na ovu oblast, pa je rekao da je njihov tim umesto toga pogledao mikroglijalne ćelije.
“To su male i veoma mobilne ćelije koje su deo ne-neuronske matrice u koju su ugrađene nervne ćelije. Ova matrica čini značajan deo mozga i zapravo direktno utiče na funkcionisanje neuronskih mreža“, rekao je on za „Neurosciencenews“.
Međutim, ključno je napomenuti da je studija sprovedena na miševima i da možda neće imati isti efekat u ispitivanjima na ljudima. Lekari su testirali diazepam i shvatili da on ne ide direktno u sinapse i umesto toga je otišao u mikrogliju.
Diazepam – poznatiji kao valijum – koristi se za lečenje anksioznosti, odvikavanja od alkohola i napada. Takođe ublažava grčeve mišića i daje sedaciju pre medicinskih procedura jer ima smirujući efekat na telo. U studiji, lek je promenio normalnu aktivnost mikroglijalnih ćelija i funkciju koju imaju.
Oni su istakli da bi to moglo da znači da oni koji uzimaju lekove mogu patiti od ozbiljnog umora, a kasnije bi mogli da pretrpe kognitivna oštećenja. To su uporedili sa oštećenjem mozga.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com