Dvanaestorica dečaka i njihov trener spašeni su iz pećine u tajlandskoj pokrajini Čijang Raj, u kojoj su bili zarobljeni više od dve nedelje. Malo medija je izveštavalo o tome da su na ulazu u pećinu brojni Tajlanđani ostavljali darove u obliku nakita i namirnica i mrmljali tihe molitve.
Činili su to kako bi udobrovoljili duha za kojeg veruju da boravi u pećini i kojeg su dečaci naljutili, pa ih je progutao.
Naime, u blizini pećine se nalazi kip mlade žene odevene u tradicionalnu tuniku, a u podnožju njenih nogu se nalaze njoj posvećeni darovi. To je Jao Mae Non, mitska princeza čiji duh, veruju Tajlanđani, nastanjuje pećinu u kojoj su se zaglavili dečaci.
Legenda kaže kako se nekad davno Jao Mae zaljubila u mladog konjušara. Kako njihova ljubav nije bila dopuštena, zajedno su pobegli, a princeza je ubrzo zatrudnela. U begu su naišli na pećinu koja im postade privremeni dom. Jednoga jutra, kada je mladi konjušar otišao u potragu za hranom, pronašla ga je straža princezinog oca i ubila ga.
Čuvši kobnu vest, Jao Mae probode bodežom trbuh i iskrvari u pećini. Od tog trenutka, njen duh boravi u pećinama. Njena prolivena krv pretvorila se u vodu, a njeno telo postade planina koja okružuje pećinu i nalikuje na uspavanu ženu.
Neki veruju kako se nakon vekova sna uspavana princeza probudila i zarobila dečake, te ih nije pustila usprkos brojnim molitvama i darovima.
Lokalni stanovnici smatraju kako je princeza želela ljudsku žrtvu i smrću jednog od spasilaca pripadnika vojne jedinice „Seal“ Samarna Ponana ju je i dobila. Duh princeze želeo je krv ratnika, nalik onima koji su nekad ubili njenog voljenog, veruju Tajlanđani. Njegovom krvlju, smrt mladog konjušara je osvećena, a dečaci su uspešno spašeni.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com