O Brozovom životu, iako je reč o najistraživanijem južnoslavenskom političaru svih vremena, i danas postoje mnoge nepoznanice.
Mnogi ne znaju da su njegovi roditelji sahranjeni u Kupincu, te da Tito nikad nije obišao to mesto…
Ta priča, o kupinečkom grobu, zapravo podgrejava one najveće teorije zavere o Brozu, koje tvrde da on i nije bio zagorski seljak nego ruski plemić ili dete austrijskoga grofa.
Zašto Tito nikad nije bio na grobu svojih roditelja, ali i svog deteta?
Pre više od 90 godina, u mrkloj noći, na kupinečkom groblju dvojica muškaraca kopala su malu raku – dovoljno veliku tek za sanduk, nedavno izrađeni dečji kovčeg. Nisu strahovali da će ih iko otkriti, celo selo je spavalo. Seljak Franjo Bistrica pomogao je prijatelju da izradi kovčeg i sad s njim kopa raku na groblju.
Godina je 1920. Dvojica muškaraca sahranjuju tek dva dana starog dečačića, sina Franjina prijatelja – Josipa Broza koji će kasnije u celome svetu postati poznat pod nadimkom Tito. Dečaka nisu mogli da sahrane legalno. Nije bio kršten, a crkveni ljudi nisu dopuštali da se nekršteno dete sahrani na groblju. Ali Tito se nije dao sprečiti.
Sahranio je sina, ali nije obeležio njegov grob. Nekoliko dana pre došao je u Kupinec, selo kraj Jastrebarskog, gde su mu se roditelji doselili iz Kumrovca.
Titov otac Franjo dobio je kuću 1912. od banke za koju je radio, a koja je u Kupincu imala posed, većinom šumu u kojoj je Franjo bio šumar.
Tito je došao iz Rusije, a s njim je došla i njegova prva supruga Pelagija. U knjizi Vladimira Dedijera “Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita” postoji Brozovo svedočenje o povratku u domovinu.
– Stigao sam tamo jedne noći i našao oca i jednog od svoje braće kod večere. Kazali su mi da je moja majka Marija umrla 1918. Samo nekoliko sati kasnije, moja žena je rodila prvo dete, sina. Ali je on umro nakon dva dana – svedočio je Tito.
Ipak, dok je Kumrovec i danas poznato rodno mesto Josipa Broza Tita, Kupinec je gotovo zaboravljen. Kamena ploča ispod koje leže kosti njegove majke Marije, oca Franje i sestre Tilde dobro je očuvana.
Za nju se brinu komunalci, a u Jugoslaviji su se brinuli vojnici Jugoslavenske narodne armije (JNA). Pažnju privlači očigledna razlika u vrednovanju pojedinih članova Titove porodice.
Na vrhu ploče najvećim slovima piše “Titova mama”. Ali, Franjo se na ploči ne oslovljava sa „tata“ nego otac. Ništa čudno, ako se zna da Tito ocu nikad nije oprostio vezu s jednom udovicom nakon majčine smrti. Ali, da li su u tom grobu pravi roditelji bivšeg maršala?
Vladimir Dedijer istražio je nastanak i poreklo teorije o ruskom agentu koji je stao na čelo antifašističkog pokreta u Jugoslaviji.
Već 1941. o ruskom agentu Titu izveštavale su novine u Velikoj Britaniji i SAD-u. Izvor tih tvrdnji bio je Draža Mihailović. Tito se u septembru 1941. sastao s vođom četnika i baš nakon tog sastanka Draža je počeo širiti tvrdnje kako Tito uopšte nije Jugoslaven nego Rus.
Rusi su Britancima tada javili da je teorija o njihovu agentu izmišljena, a onda su i saveznici Mihailovićeve informacije odbacili kao izmišljotine. Ali i danas je intrigantna priča o tome kako se zagorski seljak iz kumrovečkih magli otisnuo u svet. I njegov je lajfstajl bio doista spektakularan, nimalo kumrovečki niti kupinečki.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com