Iza Čarlsa Mensona, jednog od najozloglašenijih kriminalaca u istoriji SAD, ostali su stravični zločini, ali i njegovo potomstvo. Njegov sin Čarls Menson Jr. učinio je sve što je mogao ne bi li se udaljio od oca, što ga je na kraju dovelo do toga da sebi oduzme život. Možda nikad nije ni imao mogućnost da živi normalnim životom, odrastajući uz tako disfunkcionalnog oca.
https://youtu.be/aQWfcdVnlYY
Čarls Menson Jr. rođen je 1956. godine, godinu dana nakon što se njegov otac oženio sa tada 15-godišnjom konobaricom iz bolnice Rozali Džin Vils. Menson je tada imao 20 godina. Brak nije trajao dugo, a kasnije je izjavio da je vreme provedeno u braku bilo za njega pravi užitak.
Pred kraj Rozaline trudnoće, par se preselio u Los Anđeles. Ubrzo su uhapšeni zbog krađe automobila, ali nisu završili u zatvoru, već su osuđeni na uslovnu kaznu zatvora. Zloban i psihotičan kakav je bio, Menson nije mogao da se suzdrži pa je te iste godine završio u zatvoru u San Pedru, Kalifornija. Njihov sin rođen dok je on bio iza rešetaka. Nedugo nakon toga Vilsova je zatražila razvoda, a Menson je nastavio da okuplja odane pristalice, svoju porodicu, kult. Za to se vreme njegova prava porodica pokušavala je da živi normalnim životom, i da se što više udalji od njegovog lika i dela.
O privatnom životu Mensonovog sina ne zna se mnogo, ali poznato je da nikada nije mario za svoje porodično nasleđe, i poput svog mlađeg brata, Valentine Majkla Mensona, promenio je ime i prezime. Inspiracija mu je bio njegov očuh, Džek Vajt, s kojim se njegova majka venčala dok je Menson bio na odsluženju kazne zatvora. Uzeo je ime Džej Vajt i pokušao da se distancirati od svog biološkog oca i onoga što je on postao. Njegov očuh imao je još dva sina, Džesi Džeja. i Džed Vajta.
Džesi Džej Vajt rođen je 1958. godine, a njegov brat godinu kasnije. On je tragično izgubio život 1971. godine kada ga je slučajno upucao 11-godišnji prijatelj. Tu nije bio kraj tragedijama. Drugi brat Džed Vajt predozirao se u Hjustonu 1986. godine. Njegovo beživotno telo je pred zoru, posle celonoćne zabave, u automobilu pronašao prijatelj.
Sedam godina kasnije otišao je i Džej Vajt. Ubio se 29. juna 1993. godine. Iako razlozi nikada nisu u potpunosti otkriveni, pretpostavlja se da je bilo reč o teretu nasleđa onoga ko i šta je bio njegov otac, i potrebe za potpunim distanciracenjm od njega. Ubio se na autoputu u Koloradu, u blizini granice sa Kanzasom. Autopsija je potvrilada je potvrdio preminuo od „pucnja u glavu, koji je naneo sam sebi“, oko 10:15.
Gresi njegova oca progonili su ga od prvog do poslednjeg dana, a njegovo vlastito dete, sin, kikbokser u ringu Džejson Frimen, na sreću je uspeo da izbegne traumatsko nasleđe porodice Menson. Opisivao je taj crni oblak kao „porodično prokletstvo“ ali on je tu frustraciju odlučio da upotrebiti kao motivaciju. Kada su na času istorije u osmom razredu osnovne škole učili o Čarlsu Mensonu, okretao se oko sebe i pitao se da li svi bulje u njega.
Kaže da su ga često dok je bio dete maltretirali upravo zbog povezanosti sa Mensonom. Bilo mu je zabranjeno da kod kuće ili u školi spominje svog dedu, a čak mu je i baka Rozali Vils zabranila da o njemu priča.
„On to jednostavno nije mogao da pusti. On to nije mogao da prihvati, da prihvati ko je bio njegov otac“, kaže Friman o svom ocu Čarlsu Mensonu Jr.
Unuk Čarlsa Mensona spolja deluje kao snažan i jak čovek, najpre zbog sporta kojim se bavi, a to se može primetiti i po njegovim tetovažama. Međutim, kada ga pitaju šta su bile poslednje misli njegovog oca pre samouboistva, postaje ranjiva osoba.
„Želeo bih da zna da je mnogo toga propustio. Gledam svoju decu i to me jako pogađa. Ne bi mi bilo drago da odrastaju bez oca. To je važno, jako važno“, rekao je.
Friman je kasnije pokušao da poveže sa svojim dedom, zloglasnim ubicom.
„S vremena na vreme rekao bi mi ‘Volim te’, nekada bi mi to odgovorio. Možda je nekoliko puta to i rekao prvi. Bilo je potrebno mnogo vremena da dođemo do toga, verujte mi“, kaže.
Džejson Frimen započeo je borbu za prava na telo svog pokojnog dede (koji je preminuo u zatvoru u Kaliforniji 19. novembra 2017.) kao i njegovog imanja, protiv svog biološkog strica, Valentina Majkla Mensona, sada poznatog kao Majkla Brunera. Na kraju je dobio pravo na njegovo telo, kremirao ga i prosuo njegov pepeo. Nada se da će dobiti i prava na njegov imetak, kako bi sve te morbidne uspomene mogao prodati u humanitarne svrhe.
„Ne želim da me gledaju kroz dela koja je pročinio moj deda. Ne želim da me društvo osuđuje. Moj put je drugačiji“, rekao je.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com