Mnogi ljudi slično opisuju iskustvo iz situacija za koje im se čini da su bili blizu smrti, kao beskrajnu prazninu i osećaj euforije, ali naučnici kažu da je to samo uobičajena tehnika koju koristi mozak
Šon je patio od leukemije u detinjstvu i u jednom je trenutku doživeo iskustvo bliske smrti koje ga je podjednako uplašilo, ali i zadivilo. Pišući za fondaciju koja se bavi istraživanjem iskustava ljudi koji su proživeli te trenutke (NDERF), napisao je kako se to dogodilo nakon višemesečne borbe s bolešću.
U jednom trenutku je postao toliko žedan da je počeo da se grči i doživeo je napad, a veruje da je tada samo ‘skliznuo’ u zagrobni život, gde je osetio neopisivu euforiju.
– U jednom trenutku sam video sliku samoga sebe iznad svog tela, kratko. Ne sećam se određenih detalja vezanih uz telo ili sobu, ali sećam se onoga što je usledilo. Preselio sam se u sliku u kojoj sam video beli, užareni prostor, sličan oglasima u kojima je prostor zaslepljujuće beo i sjajan. Međutim, taj prostor nema definiciju, pa se činilo kao da je to beskrajna praznina – piše Šon i dodaje da njegovo telo nije imalo senku ni fizičku formu, prenosi portal Express.
– Sećam se da sam ‘gledao’ unaokolo i osećao se kao da sam u đakuziju, jer je svetlost delovala kao zagrejana voda. Bio je to utešan, miran, slobodan i euforičan osećaj, uprkos tome što nije imao fizički oblik – priča Šon, koji veruje da je u tom trenutku napustio svoje telo.
– Bilo je to poput kamere koju vidite u profesionalnim NFL igrama, koja lebdi terenom i može se kretati u bilo kom smeru. Osećao sam se neverovatno! – dodao je.
Neki istraživači, međutim, kažu da su te vizije normalna pojava kod nekih zdravstvenih stanja i da nisu nužno znak zagrobnog života. Tako dr. Sam Parnia, direktor istraživanja na Odeljenju intenzivne nege i reanimacije na Medicinskom fakultetu NYU Langone u Njujorku, otkrio je u emisiji dr. Oza da ljudi to iskustvo opisuju kao osećaj jarke, tople i nežne svetlosti koja ih privlači i da neretko opisuju kako susreću svoje pokojne rođake, skoro kao da su ih došli da ih dočekaju.
– Često kažu da nisu hteli da se vrate, jer je bilo tako prijatno i poput magneta koji ih privlači. Mnogi ljudi opisuju osećaj odvajanja od sebe i to kako su posmatrali doktore i medicinske sestre koje rade oko njih, ali postoje naučna objašnjenja za tu reakciju i to nije dokaz zagrobnog života. Verovatnije je da je mozak samo skenirao stvari, pa su ljudi mogli da čuju i ‘vide’ stvari koje se događaju oko njih, što je jedna od tehnika preživljavanja – objašnjava doktor.
Dodaje i da zahvaljujući modernoj tehnologiji i nauci ‘smrt ne mora da bude ograničena na filozofiju i religiju, već se može istraživati i kroz naučni pristup’.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com