U jednoj banci iza debelih betonskih zidova skriva se tajna koje su se brojni ljudi hteli dočepati u poslednjih 130 godina.
Doktor Džon S. Pemberton je pre 133 godine, tačnije 8. maja 1866. godine, kreirao napitak za koji nije ni znao da će promeniti svet — i postati najpopularnije piće.
Sok u boji karamele na početku se prodavao „na čaše“ u apoteci „Džejkob farmacija“ u Atlanti.
Piće je brzo privuklo kupce, a već 1894. godine počeli su da ga flaširaju i distribuiraju. Kada je puštena u prodaju, koka-kola je sadržala i kokain i kofein. Kokain je bio dobijen iz lista koke, a kofein iz oraha kole, biljke čiji plod obiluje kofeinom.
Budući da na engleskom ove reči počinju sa „C“ i „K“ (Coca-Cola), po njima je i koka-kola dobila ime. Međutim, slovo „K“ su promenili u „C“ iz marketinških razloga. Za ime koka-kola zaslužan je Frank M. Robinson, partner Džona S. Pembertona.
Tajna u metalnoj kutiji
Originalnu kopiju formule čuvali su 86 godina u glavnom sefu banke „SunTrust“ u Atlanti, prenosi hrvatski „Ekspres“.
U decembru 2011. godine originalna tajna formula premeštena je u novi sef, koji je izložen u muzeju „Svet koka-kole“ u Atlanti, ali u metalnoj kutiji, tako da je niko ne može videti. To je i prvi put od 1925. godine da je kutija izašla iz sefa.
Dugo su kružile priče o tome da puni i pravi recept zna samo dvoje ljudi na svetu, ali javnost je sumnjala kako je reč i o marketinškom triku.
I da li je formula zaista zaključana u trezoru? Apsolutno, piše „Vintidž njuz“.
Postoje brojne prepreke na putu potencijalnih kradljivaca, a prva je, svakako, trezor. Iako mnogobrojni turisti svake godine pohode koka-kola muzej, vrlo mali broj ljudi može ući kroz vrata trezora.
Taj trezor je zaista opremljen najmodernijom tehnologijom, koja ga čini neprobojnim, a nalazi se u kompleksu većem od 8.000 kvadrata, preko puta slavne ulice Bejker.
U muzeju se, osim pogleda u nedostupni trezor, može uživati u degustaciji raznih napitaka iz fabrike.
Da li su ikada uklonili lišće koke?
U Pembertovoj formuli kola je sadržavala 142 grama kokaina iz lista koke po galonu sirupa, a 1891. godine Kandler je smanjio na desetinu tog iznosa. Procenjivalo se da čaša kole sadrži devet miligrama kokaina. Iz sastava je uklonjen 1903. godine, ali ne potpuno. Nakon 1904. godine kompanija je počela da koristi ostatke iz procesa ekstrakcije kokaina iz lišća koke, takozvano potrošeno lišće.
Od tada se u koka-kolu dodaje ekstrakt lišća koke bez kokaina. On se izvlači iz lišća u pogonu fabrike „Stepan“ u Nju Džerziju, koja je ujedno jedina kompanija u SAD ovlašćena za taj posao.
Kada su promenili recept, na dan su primali 1.500 poziva
Koka-kola je godinama vodila bitku sa novim kolama, pićima sličnim njoj. Početkom 80-ih godina prošlog veka pepsi je počeo bolje da se prodaje u supermarketima, a na testiranjima ukusa na slepo (blajnd test) potrošači su ocenjivali pepsi boljim od kole. I zato su u kompaniji „Koka-kola“ odlučili da poboljšaju ukus. Izbacili su staru kolu i u proleće 1985. godine izbacili novu, poboljšanu kolu, nazvanu „New Coke“. Staru koka-kolu potpuno su izbacili.
Reakcije su bile strašne. Ljudi su bili besni, gnevni, pisali su pisma, protestovali, žalili se da su im ukinuli uspomene na detinjstvo, da ne mogu zamisliti život bez prave kole, novine su pisale o ovom fenomenu, a nova kola je ismejana.
Ukupno 400.000 poziva i pisama stiglo je u sedište kompanije u Atlanti, a na dan su primali po 1.500 poziva. Čak su zaposlili i psihijatra da sluša pozive kupaca i prenosi svoje profesionalno mišljenje direktorima. On je izjavio da su neki ljudi pričali o povlačenju kole kao o smrti bliskog člana familije.
Vodeći ljudi bili su u potpunoj dilemi. Ljudi su na blind testiranjima pre lansiranja radije birali novu kolu, i kada su ih pitali da li bi radije pili nju ili staru kolu, većina ih je rekla da bi novu, ali da bi im trebalo vremena da se naviknu. Kupci su bili podeljeni.
Prodaja nove kole postupno je rasla, ali bilo je kupaca koji su potpuno odustali od kole, nisu hteli da kupuju ni nju, ni novu kolu, a ni pepsi. Direktori su se bojali kako će reagovati međunarodno tržište.
Najbolji marketinški potez
Istovremeno, ogroman broj ljudi, pogotovo na jugu SAD, zahtevao je povratak stare formule. Bilo je ljudi koji su kupovali velike zalihe kole iz Evrope, onih koji su pokupovali preostale zalihe u svojim lokalnim dućanima, ali i onih koji su poput Gaja Mulinsa iz Sijetla osnovali organizaciju „Old Cola Drinkers“. On je tražio od rukovodstva fabrike da ili ponovo pusti u prodaju staru formulu ili da je proda nekom drugom.
Samo tri meseca posle lansiranja nove kole, 11. jula, vratili su staru formulu u prodaju. Ljudi su bili oduševljeni.
Do kraja godine kola se bolje prodavala i od nove kole i od pepsija, a samo šest meseci posle, prodavala se dvostruko bolje od pepsija i on je više nikad nije prestigao. Mnogi su se posle pitali da li je kompanija „Koka-kola“ namerno sve ovo uradila kao marketinški trik, ali iz kompanije su uvek poručivali da nisu, da je to jednostavno bila greška.
Bilo kako bilo, ta greška se ispostavila kao najbolji i najgori poslovni potez i obično se na fakultetima spominje kao primer kako se ne treba poigravati sa dobro uhodanim brendom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com