Poznato je da je Nikola Tesla imao mnoge pomalo neobične i nesvakidašnje navike. Međutim, većinu njih je praktikovao kako bi mu mozak bolje radio, a najčešće tri.
„Otkako je „Njujork tajms“ u martu 1916. godine objavio da je veliki pronalazač bankrotirao, prestao je da izlazi u javnost. Kako bi sačuvao energiju, ograničio je i kretanje po sobi. Imao je izvrstan alibi. Bio je čovek na lomači vlastitih ideja. Kritičari su ga kamenovali, urlajući kako mu je potrebniji psihijatar nego Nobelova nagrada, a nasrtljivi novinari koji su ga nekad zvali gospodarom munja pisali su kako je velikom naučniku svemir pao na glavu.
Nikolu Teslu to nije pogodilo. Znao je da sve to sa njim nema nikakve veze. Bogovi su ga poslali da obasja svet, i on je to učinio. Njegove sijalice dale su snažno ubrzanje razvoju industrijskog društva, no verovao je da će umreti neshvaćen i nije više hteo da se petlja sa ljudima. Istina će doći i red će ponovo biti uspostavljen, u to je Tesla čvrsto verovao“, piše u reportaži „Život genija“ objavljenoj u časopisu „Nacionalna geografija“.
Poznato je koliko je Tesla bio posvećen radu i da je čitav život podredio svojim izumima. Uzročno-posledično, izrodile su se navike koje su onovremenim ljudima bile, u krajnju ruku, neobične. Neobične su i nama danas, ali mi sada znamo koliko su te navike doprinele čovečanstvu, imamo širu sliku.
Neke svoje već postojeće navike prilagodio je obavezama, dok je druge stvorio kako bi mu mozak što bolje funkcionisao, a ovo su neke od stvari koje je praktikovao:
Dugo razmišljanje
Nikola Tesla je često govorio kako može da zamisli mašine i retko je odmah pravio nacrte pre početka rada na njihovoj izgradnji. Ovaj proces vizualnog razmišljanja nije svojstven svim ljudima, ali osnovna ideja je koncentracija pre samog izvođenja.
U svojoj autobiografiji Tesla je opisao ovaj proces:
„Moja metoda je drugačija. Ja ne žurim s konkretnim radom. Kada dobijem ideju, ja odmah krenem sa izgrađivanjem u svojoj mašti. Menjam konstrukciju, radim na popravkama i upravljam mašinom u svojoj glavi. Za mene je potpuno nebitno da li testiram turbinu u glavi ili u radionici“, rekao je on.
Šetnja
Više studija je potvrdilo da odlazak u kratku šetnju doprinosi boljoj kreativnosti. I Tesla je izgleda bio tog mišljenja. Iako su njegove postale deo opsesivno-kompulzivnog ponašanja, on je do ideja za nekoliko svojih izuma došao tokom šetnje. Tokom jedne od njih došao je i na ideju o naizmeničnoj struji.
Nikola Tesla se 1881. godine preselio u Budimpeštu. U tom gradu se oporavljao od nervnog sloma i često je šetao sa prijateljem i recitovao poeziju. Tokom jedne od tih šetnji rodila se ideja o naizmeničnoj struji, pišu „Novosti“.
Probleme rešavajte u samoći
Poput mnogih inovatora i kreativaca i Nikola Tesla je zastupao tezu da se tokom stvaranja i razmišljanja treba osamiti. Jedan od njegovih čuvenih citata kaže:
„Um je oštriji i koncentrisaniji u neprekidnoj samoći. Za razmišljanje nije neophodna bilo kakva velika laboratorija. Originalnost pristiže iz samoće koja oslobađa od uticaja koji štete kreativnom umu. Budite sami, to je tajna izumitelja, budite sami, tada se ideje rađaju“, govorio je ovaj genije, prenela je „Nacionalna geografija“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com