Većina roditelja želi da odgaja svoju decu s ljubavlju i pažnjom, ali čak i u najboljoj nameri, ponekad im se prišunjaju greške koje ostavljaju duboke ožiljke. Iako mnoga deca vremenom nauče da razumeju razloge za postupke svojih roditelja, neke stvari im je i dalje teško da zaborave, a još teže oproste.
Stručnjaci za dečju psihologiju ističu tri situacije koje je deci posebno teško emocionalno obraditi i koje često ostaju u njihovim srcima godinama.
1. Prekršena obećanja
Roditelji uče svoju decu da obećanja treba da se drže, ali šta se dešava kada oni sami ne ispune svoje? Iako razlozi mogu biti opravdani, poput nedostatka vremena, umora ili nepredviđenih obaveza, deca to doživljavaju kao lično razočaranje. Mnogi mališani dugo pamte rečenice poput „obećavam da ćemo ići” ili „samo ovaj put” i nemo se nadaju da će se obećanje zaista i ostvariti. Za njih je to pitanje poverenja i ljubavi. I zato se, kad se pokvari, teško zaboravi.
2. Neprepoznavanje i omalovažavanje interesa deteta
Dete koje sa entuzijazmom pokazuje crtež, novu pesmu koju je naučilo ili haljinu koju je sama sašila ne traži savršenstvo, već afirmaciju i podršku. Kada roditelji umanje značaj ovih trenutaka ili ih ismevaju, mogu nenamerno da pošalju poruku: „Nisi dovoljno dobar“. I upravo takve poruke deca najduže pamte.
Iako mogu da odrastu u uspeh, dete kome je nedostajala podrška često se oseća kao da mora da dokaže svoju vrednost, čak i svojim roditeljima.
3. Emocionalna nedostupnost
Roditelj može biti prisutan u istoj prostoriji, ali biti miljama udaljen od deteta. Deca osećaju kada ih ne slušaju, kada se njihove emocije ignorišu ili na njih ne reaguju sa toplinom.
Kada se dete redovno susreće sa tišinom, nedostatkom zagrljaja ili ignorisanjem kada mu je teško, ono razvija osećaj da nije važno ili dostojno ljubavi. I to je rana koja se često prenosi u odraslo doba. Emocionalna dostupnost ne zahteva savršenstvo, već iskreno prisustvo, kako bi dete znalo da je viđeno i voljeno, takvo kakvo jeste.
(Index.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com