Detinjstvo u Jugoslaviji se veoma razlikovalo od detinjstva danas. Danas je tehnologija uzela maha, a samim tim, deca se odgajaju na drugačiji način. Ranije su se deca pripremala za život drugačijim metodama, pa se čini da su pre 40, 50, 60 godina postojale neke veštine koje bi i danas bile veoma korisne, ali su se nažalost izgubile.
1. U školama su se učile određene veštine
U Jugoslaviji su deca mnogo bolje učila raditi. I, što je najvažnije, to su bile korisne veštine, one koje su ljudima ostale do kraja života. I da, nije sve bilo ograničeno na sate rada. Svi su imali hobije, koji su se, vrlo često, odnosili i na rad rukama.
Devojke su znale da šiju, pletu, vezu, dečaci su mogli da razumeju radio ili elektroniku. Kao rezultat toga, deca su do kraja školovanja mogla mnogo bolje da služe sebi, a takođe su imala normalan spektar interesovanja. Sada se dete od 10 godina po ovom pitanju ne razlikuje mnogo od 18-godišnjaka.
2. Deca su više komunicirala
Nekada su deca učila kako se razgovara sa starijima, kako s mlađima, tako i s vršnjacima.
Nije bilo izbora, pa su čak i introverti stupili u kontakt i nalazili tek nešto tiše igre, na primer, birali su šah jedan na jedan, a ne bučan fudbal u dvorištu.
Kao rezultat toga, uopšteno gledano, deca u Jugoslaviji su imala mnogo bolje komunikacijske veštine. Izrastali su u ljude kojima nije bio problem da razgovaraju sa strancem, a znali su i kako bolje održavati kontakt s prijateljima.
3. Znali su da poprave pokvareno
Savremena deca su na neki način razmažena potrošačkim društvom. I jednostavno ne smatraju potrebnim popravljati ono što je pokvareno. Zašto, ako možete kupiti novu stvar?
Deca u Jugoslaviji su mogla da poprave peglu, haljinu, cipele, igračke i mnoge druge stvari. U skandinavskim zemljama, s veoma visokim prosperitetom stanovništva, došli su do istog – zašto uvek kupovati novo, ako možete popraviti staro? Međutim, današnja deca to ne znaju, piše Zadovoljna.rs.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com