Ko ne bi želeo da ima sreće? Ljudi kucaju u drvo još od vremena kada se verovalo da sreću donose bogovi drveća i šume, ali naučnici su dokazali da sreću imaju oni koji prihvate neke jednostavne životne principe.
Za potrebe istraživanja zašto neki imaju sreće, a drugi nikako da stignu do nje, naučnik sa britanskog Univerziteta Hertfordšir profesor Ričard Vajsman je dao oglas u tražeći one koji smatraju da pripadaju jednoj i drugoj grupi. Na oglas se javilo 400 muškaraca i žena, starosti od 18 do 84 godina.
Kroz period od 10 godina intervjuisao ih je, tražio da vode dnevnik, odgovore na niz pitanja, ispune test inteligencije i dođu na niz testiranja u laboratoriju.
Srećni ljudi, ustanovio je profesor Vajsman, postali su srećni uz pomoć osnovnih principa:
a) Iskoristivši prilike koje vide,
b) imajući pozitivna očekivanja u životu i
c) uz pomoć stava da se i loša situacija može promeniti u dobru.
1. Otvorenost uma
Razmatrajući prvu tezu – o prilikama koje srećni znaju da iskoriste, oni koji su srećni tvrde da ih često imaju, nesrećni da im niko ni ne nudi priliku.
Da bi ustanovio zašto je to tako Vajsman je svima dao novine sa zadatkom da mu kažu koliko je fotografija na stranicama. U proseku, nesrećni su fotografije prebrojavali oko dva minuta; srećni ljudi tek par sekundi. Zašto? Jer je na drugoj strani novina – velikim slovima – pisalo „Prestanite da brojite: U ovim novinama su 43 fotografije“.
Srećni su uočili poruku, nesrećni uglavnom nisu. Negde u sredini novina profesor je postavio drugu poruku „Prestanite da brojite, recite profesoru da ste videli ovu poruku i osvojili 250 dolara“. I opet, nesrećni ljudi poruku nisu videli.
Pouka:
Nesrećni ne vide priliku koja im je pred nosom jer su prezauzeti tragajući za nečim drugim. Srećni ljudi vide i ono za čim ne tragaju u datom trenutku.
Ovo je samo deo priče. Mnogi srećni učesnici istraživanja uveliko se trude da uvedu raznolikost u svoj život. Pre nego što donesu važnu odluku imaju određene obrasce ponašanja.
Primera radi, jedan od njih je uvek menjao put do kuće. Drugi je opisao da je primetio da na zabavama uvek priča sa istim tipom ljudi. Da bi to promenio zamislio je neku boju i pričao samo sa gostima koji su nosili nešto u toj boji.
Da li ovaj princip pomaže u potrazi za srećom? Logika kaže da pomaže.
Zamislite da ste na plantaži jabuka. Svaki dan skupljate korpu jabuka i vremenom je teško da pronađete jabuke na mestima na kojima ste već brali. Ako idete uvek na nova područja voćnjaka pronalaženje jabuka biće daleko lakše. Isto je i sa srećom.
2. Sreća u nesreći
Velika je razlika i u načinu na koji se srećni i nesrećni nose sa nesrećom. Nešto slično kao kod onih koji osvoje srebrnu ili bronzanu medalju.
Naime, psiholozi znaju da veću radost osećaju sportisti koji osvoje bronzu jer se usredsređuju na ono što se dogodilo – medalja. Daleko manju sreću osećaju oni koji osvoje srebro iako bi realno trebalo da budu srećniji. Oni se, naime, fokusiraju na ono što je moglo biti, tj. da im je za dlaku izmakla prva nagrada.
Srećni ljudi tokom neke nesreće razmišljaju slično kao i oni koji osvoje bronzu.
U okviru ispitivanja, Vajsman je zamolio učesnike da zamisle da su žrtve pljačke. Pljačkaš je upao u banku i počeo da puca, a jedan metak ih je pogodio u ruku.
Nesrećni ljudi su uglavnom rekli da bi bila velika nesreća da se nađu u banci u tom trenutku, dok su srećni bili srećni jer su ranjeni samo u ruku, a ne u glavu.
3. Naučite da budete srećni – usvojite stav srećnih ljudi
Na kraju ispitivanja profesor Vajsman je uradio niz eksperimenata ispitujući da li misao i ponašanje mogu povećati sreću.
Prvo se susreo sa svakim od 400 volontera nasamo i zatražio od njih da ocene sreću i zadovoljstvo u šest ključnih područja svog života.
Zatim im je naglasio glavne principe srećnog života i pojasnio im kako mogu da reaguju poput srećnih ljudi. Na primer, kako da budu otvoreniji za prilike koje dolaze pred njih, kako da razbiju rutinu, i kako da se nose sa lošom srećom zamišljajući šta se sve gore moglo dogoditi. Sledećeg meseca ispitanici treba da urade određene vežbe razmišljanja i da mu se jave na kraju zadatog perioda.
Rezultati su bili zapanjujući: Ispitanici su bili 80 odsto srećniji i zadovoljniji sopstvenim životom. Jedna „nesrećnica“ je rekla da je sa promenom stava – očekujući da joj se dogode dobre stvari i ne razmišljajući dugo o negativnim stvarima – nestala i njena loša sreća. Jednom prilikom je naišla na haljinu koja joj se sviđa ali kad je kasnije došla da je kupi više je nije bilo. Međutim, poučena novim načinom razmišljanja nije očajavala nego je potražila i pronašla jednu koja joj se sviđa još i više. Događaji poput ovog učinili su je srećnijom osobom.
Njeno iskustvo pokazuje kako misli i ponašanje utiču na osećaj sreće, kao i da je sreća zapravo svima nadohvat ruke. Samo je treba vežbati. Pokušajte!
Izvor: Vestionline
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com