Iako upotreba burmi seže u daleku prošlost, istorijski gledano, do relativno skoro samo su ih žene nosile. Kada su onda muškarci počeli da nose burme?
Istorija nam govori da je bilo uobičajeno da muškarci nose prstenje kao simbol moći i bogatstva. Ovi prstenovi, poznati i kao “Signet prstenovi”, često su sadržali grbove porodice, a muškarci su ih koristili za potpisivanje različitih dokumenata.
Takođe su korišteni kao vereničko prstenje za predstavljanje bračnog ugovora između dve porodice. Žene su ih često nosile da naznače da njihovo vlasništvo pripada porodici muža.
Ako se vratimo 5.000 godina unazad, vidimo da su ljudi u drevnoj egipatskoj civilizaciji nosili vereničko i venčano prstenje da simbolizuje večnu ljubav i odanost. Za izradu prstenja koristili su pletenu trsku i kožu, piše N1 BiH.
Stari Rimljani i Grci su koristili prstenje sa pečatom. Istorijski gledano, oni su evoluirali u ono što danas znamo kao “Fede prstenove”, koji se sastoje od kamenih ili zlatnih prstenova sa dve ruke koje se drže jedna za drugu.
Neki spekulišu da su dve ruke prisutne na Fede prstenovima predstavljale stisak ruke nakon dogovora, što je vrlo neromantično i veoma različito od romantične simbolike koju burme imaju danas.
Tradicija da muškarci nose burmu stekla je popularnost tek početkom 20. veka. Prema istoričarima, na to su uticali neki veliki događaji kao što su Drugi svetski rat, uspon feminizma i promene u društvu i ekonomiji.
Tokom Drugog setskog rata, broj brakova je naglo porastao. Međutim, rat je razdvojio mnoge parove. Kao rezultat toga, vojnici su morali da napuste svoje porodice.
Ovi muškarci su počeli da nose burme kako bi se setili svojih žena i života koji su ostavili za sobom. To je bio znak ljubavi i posvećenosti koju su delili. To je takođe bila uteha u najtežim trenucima rata.
Otprilike u to vreme, burme su počele da imaju sentimentalno značenje koje poznajemo danas, piše 24sedam.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com