U svim religijama post se primenjuje u raznim oblicima: kao izraz kajanja, kao izraz tuge, sredstvo umilostivljenja, način dolaska do višeg duhovnog saznanja ili deo pripreme za religijske obrede.
U hrišćanstvu post ima dva najznačajnija značenja, telesno i duhovno.
Post hrišćanima pomaže u putu ka spasenju, a sastoji se u uzdržavanju od određene vrste hrane, od rđavih misli, želja i dela, kao i u umnožavanju molitvi.
Za uzdržavanja od hrane postoje izvesna ograničenja u zavisnosti od uzrasta, zanimanja i stanja tela pojedinca. „Hranu pak bolesniku, ili umornome od teških radova, ili onome koji ide na težak rad, na put ili kakav bilo težak posao, nastojatelji su dužni udešavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajući hranu za održavanje telaa, smetati mu u vršenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati onu koja se lakše nabavlja, da ne bismo, pod izgovorom posta, patili oko spremanja omiljenih ali skupih jela…“
Post je negde i deo kulture, ne religije, a sve se više koristi u zdravstvene svrhe.
Greške
Najčešće se post „uprošćava“ tako što se svodi na uzdržavanje od mrsne hrane, a zaboravlja se da je važno i uzdržavanje od grešnih misli i dela.
Nepravilnim shvatanjem i pogrešnom primenom posta može se ozbiljno narušiti zdravlje, bilo gladovanjem bilo prejedanjem.
Prejedanjem, pa čak i posnom hranom, dolazi do prekomerne telesne težine i gojaznosti, što dovodi do rizika od mnogih bolesti. Kratkotrajna rigorozna „posna dijeta“ i posle posta vraćanje na stare nezdrave navike samo zavarava organizam i dovodi do kratkog smanjenja telesne težine, a zatim vraćanja na staru kilažu i obično posle toga dolazi do gojenja (jo-jo efekat).
Preteranim gladovanjem, ako se post shvati kao rigorozna dijeta, u organizam se unosi nedovoljno hrane, sa nedovoljno vitamina i minerala, što dovodi do narušavanja zdravlje (anemija, anoreksija, bulimija, avitaminoza, pad imuniteta, podložnost infekcijama…).
Post u skladu sa hrišćanstvom
Pravilno tumačenje i primena posta podrazumevaju tri glavna obroka i dve užine. Preporučuje se dosta povrća, kako svežeg tako i termički obrađenog. Tokom posta ne treba jesti mrsnu hranu zasnovanu na mesu, jajima, mleku i mlečnim proizvodima.
Riba se savetuje i u redovnoj ishrani, a naročito u toku posta. Ona je izvor zdravih sastojaka i sadrži omega-3 masne kiseline, kao i vitamine: A, B, D i E.
Za glavne obroke se tokom posta mogu koristiti: pasulj (i ostale mahunarke), jela od pirinča, jela od soje, jela od krompira… Ova hrana sadrži biljna vlakna, biljne masti i biljna ulja, neophodne svakom organizmu.
Salate od svežeg ili ukisiljenog povrća sa maslinovim ili drugim biljnim uljem odlični su izvori vitamina, neophodnih svakom organizmu, drže sitost, a ne goje.
Za užinu se može jesti sveže, suvo voće ili kompoti od voća, pa se tako u telo unose vitamini i sastojci koji potpomažu pravilno varenje.
Posna jela mogu biti veoma ukusna ako se praavilno pripreme sa prirodnim biljnim začinima. I posna hrana može biti raznovrsna, pripremljena od raznih sastojaka na razne načine.
Može li se tokom posta ugojiti?
Pogrešno je verovanje da se čovek tokom posta ne može ugojiti. Osnovna pretpostavka za održavanje optimalne telesne težine jeste da se u toku dana unese onoliko kalorija koliko se i potroši kroz dnevne aktivnosti. Računica je veoma prosta: ako se u dužem periodu svakodnevno više kalorija troši nego unese u organizam, dolazi do pothranjenosti i mršavljenja, a ako se više kalorija unosi nego troši, dolazi do nagomilavanja suvišnih kilograma.
Prekomerno konsumiranje bilo kakve hrane, makar i posne, dovodi do gojaznosti. Iako je hrana koju jedemo biljnog porekla ili niskokalorična, ako mnogo jedemo, onda se i veliki broj kalorija unosi u telo.
I posna hrana sadrži dosta kalorija.
Riba i riblje meso sadrže malo kalorija, ali ne treba zaboraviti da velike porcije sardina u ulju, tunjevine u ulju i haringa sadrže dosta kalorija.
Tokom posta se preporučuje biljno ulje (suncokret, kukuruz, maslina…), ali i ova ulja sadrže „neki“ broj kalorija, približno kao svinjska mast, maslac ili margarin. Važno je u posna jela ili salate ne dodavati previše ulja.
Voće jeste niskokalorična hrana, ali ne preterujte: smokve, bademi, orasi, kikiriki, pistaći ili lešnici imaju dosta kalorija.
Povrće i žitarice ne sadrže previše kalorija, ali kada preterate sa hlebom, pecivom, krompirom, testeninom, sojom ili pasuljem – eto viška težine. Posna jela sa povrćem i žitaricama i mnogo soli ili i mnogo jakih začina vezuju velike količine tečnosti za sebe, što stvara preduslove za gojenje.
Pored osnovne hrane, i slatkiši su veliki izvori kalorija, pa treba voditi računa o tome da i u malim količinama goje: šećer, med, bombone, marmelada, džem ili koncentrovani prirodni sokovi.
Ono što ne treba zaboraviti jesu alkoholna pića (vino, špricer, pivo, rakija…). Ona ne samo da povećavaju apetit nego i doprinose stvaranju masnih naslaga.
Kada uz neredovnu, preobilnu ishranu i alkoholna pića dodamo fizičku neaktivnost, za stvaranje suvišnih kilograma stvoramo potrebne uslove.
Post ne treba shvatiti kao rigoroznu dijetu ograničenog trajanja, a posle toga nastaviti sa starim navikama (puno hrane i nedovoljno fizičkih aktivnosti), jer dolazi do takozvanog jo-jo efekta, pa se privremeno smanjena telesna težina ponovo vraća, a kasnije čak i povećava.
Podsećanje
Podsećamo da je, i u vreme posta, raznovrsna i posna i mrsna hrana potrebna: trudnicama, dojiljama, maloj deci, bolesnicima, starim osobama i radnicima koji obavljaju teške fizičke poslove.
Još jednom upozoravamo: „Post nije samo uzdržavanje od mrsne hrane već ponašanje u skladu sa propovedanjem vere.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com