Čini se da je srednje odraslo doba posebno težak životni period, to sugeriše i izraz „kriza srednjih godina“. Iako je kriza srednjih godina česta pojava, u poslednje vreme se pojavio porast osećaja tuge koju neki ljudi doživljavaju u dvadesetim godinama života. Odnosi li se osećaj tuge povezan sa starenjem samo na pojedinačna iskustva ili je uopšten fenomen za sada nije jasno.
Studija, objavljena u Journal of Economic Behaviour & Organisation (Blanchflower, 2020), sastavno je istraživala ovo pitanje na velikom uzorku ljudi, prenosi Psychology Today. U studiji su autori analizirali podatke više od 14 miliona učesnika iz preko 40 različitih zemalja. Konkretno, učesnici su odgovarali na pitanja u vezi sa sledećim tematskim grupama koje se odnose na osećaj nesreće:
– Mentalno zdravlje (ova kategorija uključivala je pitanja o „lošim“ danima mentalnog zdravlja, patnji od depresije, zabrinutosti, osećaju tuge, stresu, lošim nervima, patnji od fobija i panike, teskobi i potištenosti).
– Društvene interakcije i osećanja (ova kategorija uključivala je pitanja o osećaju izostavljenosti iz društva, nesposobnosti prevladavanja poteškoća, gubitku poverenja u sebe, razmišljanju o sebi kao o bezvrednoj osobi, osećaju neuspeha, usamljenosti i osećaju napetosti).
– Fizičko blagostanje (ova je kategorija uključivala pitanja o iskustvu bola i nesposobnosti dobrog spavanja).
– Nacionalno blagostanje (ova je kategorija bila fokusirana na to da li se situacija u zemlji ispitanika pogoršavala u trenutku sprovođenja studije).
Rezultati su bili sasvim jasni
Širom Evrope i Sjedinjenih Američkih Država osećaj nesreće svoj vrhunac dosegao je kada su ljudi bili u kasnim četrdesetim godinama, tačnije u trenutku kada su imali 49 godina. Uopšteno, osećaj nezadovoljstva je sledio krivu u obliku brda tokom čitavog životnog veka. Dakle, mala deca počinju s prilično niskim osećajem za nesreću koja se povećava do 49. godine. Posle toga, taj se osećaj opet smanjuje, a starije odrasle osobe u proseku su manje nesrećne od ljudi koji imaju oko 49 godina.
Stoga, rezultati studije snažno podupiru postojanje „krize srednjih godina“ kao opšteg fenomena u različitim zemljama. Suprotno tome, nije postojala snažna naučna podrška za postojanje „krize četvrtina života“, prenosi Psychology Today.
Zašto se nezadovoljstvo ponovo smanjuje nakon 49. godine?
Autori studije dali su tri odgovora. Prvo, ljudi bi mogli da odustanu od ispunjavanja nemogućih snova nakon 49. godine i zadovolje se realnim ciljevima, koji bi mogli da budu od pomoći u smanjenju osećaja nesreće. Drugo, srećniji ljudi mogu da žive duže, što dovodi do toga da ljudi brinu o tome jesu li srećni ili ne te pokušavaju da rade više stvari koje ih usrećuju. Treće, to bi mogao da bude kontra-efekt, u kojem stariji ljudi vide kako se drugi iz njihove generacije razbole i umiru pa se zatim osećaju zahvalnije što su još uvek dobrog zdravlja, smanjujući tako osećaj nezadovoljstva, piše Miss7zdrava.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com