Nedavna istraživanja su otkrila nešto zabrinjavajuće u krvnim sudovima ljudi – prisustvo mikroplastike. Ova sitna plastika može imati ozbiljan uticaj na zdravlje, potencijalno povećavajući rizik od moždanog i srčanog udara.
U martu je u Italiji sprovedeno istraživanje koje je pratilo pacijente tri godine nakon operacije začepljenja arterija, sa ciljem da se smanji rizik od budućih moždanih udara. Tokom istraživanja, kod nekih pacijenata su u hirurški uklonjenim plakovima pronađeni komadići mikroplastike, dok kod drugih nisu. Tim predvođen Rafaeleom Marfelom, medicinskim istraživačem sa Univerziteta Kampanije u Napulju, postavio je ključno pitanje: Kako mikroplastika u plakovima utiče na rizik od moždanog udara, srčanog udara i smrti?
Praćenjem 257 pacijenata tokom 34 meseca, istraživači su otkrili da je gotovo 60% njih imalo merljive količine polietilena u plakovima iz arterija, dok je 12% imalo i polivinil hlorid (PVC). PVC, koji se koristi za vodovodne cevi, plastične boce, podove i ambalažu, i polietilen, koji je prisutan u plastičnim kesama, filmovima i flašama.
S obzirom na to da mikroplastika može prolaziti kroz ljudski krvotok, istraživači su zabrinuti za zdravlje srca. Laboratorijska istraživanja su pokazala da mikroplastika može izazvati upalu i oksidativni stres u srčanim ćelijama, kao i promeniti otkucaje srca i izazvati ožiljke na srcu kod životinja poput miševa.
Prema novoj studiji, pacijenti kod kojih je pronađena mikroplastika u plakovima imali su 4,5 puta veću verovatnoću da dožive moždani udar, nefatalni srčani udar ili umru u roku od tri godine, u poređenju sa onima kod kojih mikroplastika nije detektovana.
Međutim, treba napomenuti da ova opservaciona studija ne može definitvno utvrditi uzrok i posledicu, jer nije uzela u obzir druge faktore rizika za kardiovaskularne bolesti poput pušenja, fizičke neaktivnosti i zagađenja vazduha.
„Iako još uvek ne znamo koje druge izloženosti mogu doprineti štetnim ishodima kod pacijenata u ovoj studiji, otkriće mikroplastike i nanoplastike u tkivu plaka je revolucionarno i postavlja hitna pitanja, kao što je kako smanjiti izloženost“, objašnjava pedijatar i epidemiolog Filip J. Landrigan sa Bostonskog koledža.
(nova.rs)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com