Letnje računanje vremena je prvi put uvedeno u Nemačkoj 1916. godine kako bi se radni dan odvijao što više za vreme dnevnog svetla i kako bi se uštedela energija. Nemačku su sledile i druge zemlje.
Od tada se početkom proleća pomeraju kazaljke za sat unapred, a s jeseni za sat unazad. U nedelju (27. marta) se u dva ujutro kazaljke pomeraju na tri sata.
Pomeranje uzrokuje zdravstvene promene
Stručnjaci su brojne zdravstvene rizike povezali s prelascima na letnje računanje vremena jer se tada događa više srčanih i moždanih udara, kao i drugih kardiovaskularnih problema.
Američki naučnici su 2018. otkrili da vrste poremećaja srčanog ritma raste nakon pomeranja sata u proleće. Ta fibrilacija može uzrokovati krvne ugruške, moždane udare ili prestanak rada srca.
Ono što je još postalo uobičajeno su problemi sa snom dok se ne naviknete na letnje vreme. Nesanica može uticati na memoriju, koncentraciju ili brze reakcije tokom vožnje. Ljudi mogu da postanu nervozniji i može im se promeniti ishrana.
Promena na letnje računanje vremena navodno povećava i rizik od depresije.
Saveti kako se suočiti s promenama
Kako biste se suočili s promenama vremena i spavanjem, počnite da se pripremate za pomeranje sata nekoliko dana unapred. Preporučuje se da odete u krevet svaki dan 15 do 20 minuta ranije. Na taj način ćete se bolje odmoriti.
Spavanje noću otežava višak kofeina i popodnevno dremanje te se preporučuje da poslednju kafu popijete oko dva popodne.
Tokom lepšeg vremena bi trebalo više šetati i provetravati prostorije, ali i izaći ranije iz kuće na jutarnje sunce.
Pozitivne strane pomeranja sata
Pozitivne strane pomeranja sata su te što koristite manje veštačkog svetla i struje te se više i bavite sportom.
Kada je dan duži, imate više vremena za razonodu i odmor.
Sunčevi zraci pomažu u apsorbciji kalcijuma, što jača kosti, a prirodna svetlost je dobra i za vid.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com