Jedna studija imala je za cilj da bolje razume kako preskakanje doručka utiče na imuni sistem.
Naime, istraživači su analizirali dve grupe miševa. Jedna grupa je doručkovala odmah nakon buđenja (doručak je njihov najveći obrok u danu), a druga grupa nije doručkovala. Istraživači su prikupili uzorke krvi u obe grupe kada su se miševi probudili, zatim četiri sata kasnije i osam sati kasnije.
Prilikom ispitivanja krvi, istraživači su primetili izrazitu razliku u grupi koja je gladovala. Konkretno, istraživači su uočili razliku u broju monocita, belih krvnih zrnaca koja se stvaraju u koštanoj srži i putuju kroz telo, gde igraju mnoge važne uloge, od borbe protiv infekcija preko srčanih bolesti, do raka.
Na početku, svi miševi su imali istu količinu monocita. Ali nakon četiri sata, monociti kod miševa iz grupe koja je gladovala bili su dramatično pogođeni. Istraživači su otkrili da je 90% ovih ćelija nestalo iz krvotoka, a broj se nakon osam sati još smanjio. U međuvremenu, monociti u grupi koja nije bila na gladovanju nisu bili pogođeni.
Kod miševa koji gladuju, istraživači su otkrili da su se monociti vratili u koštanu srž da bi prezimili. Istovremeno, proizvodnja novih ćelija u koštanoj srži je smanjena. Monociti u koštanoj srži – koji obično imaju kratak životni vek – značajno su se promenili. Oni su duže preživeli kao posledica boravka u koštanoj srži i starili drugačije od monocita koji su ostali u krvi.
Istraživači su nastavili da izgladnjuju miševe do 24 sata, a zatim su im ponovo uveli hranu. Ćelije koje se kriju u koštanoj srži su se vratile u krvotok u roku od nekoliko sati. Ovaj porast je doveo do povećanog nivoa upale. Umesto da štite od infekcije, ovi izmenjeni monociti su bili više inflamatorni, čineći telo manje otpornim na borbu protiv infekcije.
Ova studija je među prvima koja je uspostavila vezu između mozga i ovih imunih ćelija tokom gladovanja. Istraživači su otkrili da određeni regioni u mozgu kontrolišu odgovor monocita tokom gladovanja. Ova studija je pokazala da preskakanje obroka, prvenstveno doručka, izaziva odgovor na stres u mozgu – to je ono što ljude čini „gladnim“ (osećaju se gladnim i ljutim) – i to trenutno pokreće masovnu migraciju ovih belih krvnih zrnaca iz krvi u koštanu srž, i zatim nazad u krvotok ubrzo nakon što se hrana ponovo uvede, piše Lepa i Srećna.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com