Skromnost je retka vrlina među vinopijama, i nema tog društva okupljenog uz čašicu u kom se neće začuti podrobna analiza kvaliteta i karakteristika vina koje se pije. Da li imate pravo da uživate u vinu ako nikada niste ni sadili ni okopavali vinograd, ni brali grožđe, ni pravili vino? Naravno da je odgovor potvrdan. U vinu je istina, i ta izreka ne postoji slučajno. Poznavanje vina ne stiče se popijenim litrima, već sposobnošću da makar površno uplovite u ono što se naziva vinska kultura, a što čini neizostavan deo kulture savremenog čoveka.
Razmislite: šta bi se bolje uklopilo uz sveću na stolu između dvoje zaljubljenih nego boca vina. Da ne govorimo o romantičnom kucanju vinskim čašama. Možete li da zamislite romantiku uz kriglu piva? Ne ide. Priča se da se italijanski pisac Manconi, koji je važio za ispičuturu, strašno razočarao kada je shvatio da je voda osnovni sastojak vina. Nje ima više nego alkohola. Lepota vina upravo i leži u postignutoj harmoniji između svih komponenata. Alkohol, kada je vino u pitanju, nikada nije na prvom mestu. Ne morate biti vrstan poznavalac da biste to shvatili. Ali, ako je vino većinom voda, zašto se onda neka vina dodatno mešaju s vodom? Bevanda, gemišt, špricer, sve su to kombinacije vina i vode. Italijani ovaj postupak smatraju varvarskim, a dobar deo stranaca meša sodu s alkoholom samo ako je u pitanju viski.
Ovaj slučaj mešanja kod nas je veoma rasprostranjen jer se tako ista količina alkohola rasporedi na duži rok sedenja u kafani. A poznato je da je kod nas maraton u kafani jedan od glavnih delova folklora. U suštini, treba biti protiv mešanja. Vino je nežno i rafinirano piće, stvoreno da nas opija svojim ukusom i raduje svojom bojom. Ako vam je previše jako – pijte kiselu vodu ili pivo, ali nemojte degradirati piće u koje je uloženo toliko truda, znanja, znoja i novca.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com