Ima onih koji vole decu, ima i onih koji ih baš i ne vole, a i jedni i drugi će neretko imati jake emocije prema deci, svojoj ili tuđoj. I ako se desi da vas neko dete nečim iznervira, može se desiti da mu kažete nešto grubo i uvredljivo, a to bi trebalo izbegavati.
S obzirom na jačinu emocija koju su deca u stanju da izazovu u odraslima, to nije uvek lako, ali bi trebalo potruditi se. Kada se o deci i učtivosti radi, ima onih koji smatraju da prema deci nije obavezno biti učtiv, a neki pak veruju da prema mališanima treba biti podjednako učtiv kao i prema odraslima, jer su i to ipak ljudi, zasad "mali ljudi", ali definitivno ljudi. Ni jedno ni drugo nije sasvim tačno.
Neučtivosti i vređanju u svakom slučaju ne valja pribegavati, delom zato što je nepristojno i jer se time ništa ne rešava i jer je besmisleno na neki dečji postupak, za koji ono možda nije ni svesno da vam smeta, odgovoriti grubošću i pogrdama. A ne treba ni zaboraviti da deca rastu, i to prilično brzo, i da dok rastu, uče od odraslih – ako mu sopstvenim primerom pokažete da je u redu biti grub prema slabijem i vređati ga, možete da očekujete da ono naučeno i primeni jednom kad postane jače od vas (ono raste i jača, a vi ne postajete sve mlađi).
S druge strane, prema deci ne možete uvek koristiti istu vrstu učtivosti kao prema odraslima, jer deca jednostavno još uvek ne znaju i ne razumeju mnogo toga, ne zbog gluposti, već zbog nedostatka iskustva (i, moguće, jer ih oni koji bi trebalo da se pobrinu za njihovo vaspitanje nisu dovoljno toga naučili). Zato, ako dete radi nešto što vam smeta (recimo, sedite u avionu, ono sedi iza vas, i ne vidi vas, dosađuje se i šutira vaše sedište), možete mu bez vređanja objasniti u čemu je problem i zamoliti ga da prestane (u pomenutom primeru, moglo bi: "Znam da me nisi video da sedim ovde, stvarno mi smeta kad šutiraš moje sedište, molim te prestani"). Ako to ne funkcioniše, učtivo se obratite onome ko bi trebalo da pazi na ponašanje tog deteta (roditelj, staratelj, nastavnik), ili već nekome ko bi tu trebalo da ima nekakav autoritet (u pomenutom primeru, stjuardesa).
Koliko god je ljudski moguće, pokušajte da izbegnete vređanje deteta, jer je, u suštini, dete tu najmanje krivo, a dobro je i primerom ga podučiti kako treba da se ponaša.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com