Uprkos tome što etiketa na flaširanoj vodi obećava dobar kvalitet, voda u flaši kojoj je istekao rok može imati neprijatan ukus. Ne treba zaboraviti da ta voda ima rok trajanja koji je označen na ambalaži. Datum nas upozorava na to kada će hemikalije početi da utiču na ukus vode.
Neke flaše mogu i da traju do dve godine, a neke samo dva meseca. U Americi je potpuno legalno prodavati flaše vode nakon datuma navedenog na ambalaži. Neke kompanije koje proizvode flaširanu vodu, napominju da ona može da traje neograničeno, ako se pravilno skladišti.
Nepropisno skladištena voda ne samo da može da ima neobičan ukus, već može i da postane toksična ili kontaminirana tokom vremena. Važno je znati razliku između vode koja nema ukus, i vode koja može da nas razboli.
„Voda u flaši može da bude bajata i ustajala, tada menja ukus a u flaši se mogu pojaviti hemikalije mikroplastike. Ta voda može da ima ukus lekova, hlora ili ozona. Svaka plastična flaša oslobađa hemikalije jer je u kontaktu sa vodom“, rekao je Brajan Kuol, hemičar za ishranu.
Neke od ovih hemikalija su toksičnije od drugih, kao što su antimon, hemikalija koja može da ošteti stomak i creva, i estri ftalata, koji mogu poremetiti vaš endokrini sistem. Staklene boce oslobađaju manje etara antimona i ftalata nego plastične.
Ali većina boca za vodu je napravljena od polietilen tereftalata (PET) plastike, koja ima tendenciju da oslobodi najviše antimona od svih uobičajenih materijala za flaše.
Vremenom, voda i flaša dostižu hemijsku ravnotežu.
Prema Međunarodnom udruženju za flaširanu vodu, plastične posude su blago propusne. Ako čuvate flaširanu vodu pored kante za boje ili sredstva za čišćenje odvoda, isparenja tih rastvarača za domaćinstvo mogu se uvući u bocu i promeniti njen ukus. Dosadašnje studije ističu da je količina hemikalija u vodi kojoj je istekao rok trajanja obično ispod granica koju je postavila FDA – bar dok se flaše čuvaju na hladnom i tamnom mestu.
Istraživanja pokazuju da PET boce koje su izložene visokim temperaturama mogu osloboditi prekomernu količinu estara ftalata i opasne nivoe antimona.
Dok je flaša vode iz frižidera kojoj je istekao rok trajanja možda bezbedna za piće, flaša koju ste zaboravili u vrelom automobilu ili na sunčanoj polici verovatno nije.
Štetni mikrobi mogu u retkim slučajevima kontaminirati flaširanu vodu. U retkim slučajevima, ustajali ukus vode kojoj je istekao rok trajanja mogao bi da potiče od mikroorganizama. Dok kompanije za flaširanu vodu prolaze kroz rigorozne procese kako bi održale svoje proizvode sterilnim, ponekad se greške dešavaju.
Pored virusa, i plesni i bakterije mogu da se nađu u flaši, a tamo dospevaju tokom pakovanja ili transporta. Ako odmah popijete vodu iz flaše, mikrobi verovatno neće imati vremena da se razmnožavaju. Ali, ako ostavite bocu na suncu stvoriće se toplo, stabilno okruženje za njihovo razmnožavanje.
“Kontaminirana voda može da ima plesniv, buđav, močvarni, kiseli ili užegli ukus. Može se pojaviti i ljigavi film ispod zatvarača ili na vrhu flaše, jer je to glavna ulazna tačka za mikrobe“, istakao je hemičar. Neki od mikroba mogu da izazovu groznicu ili probleme sa stomakom, drugi mogu da budu uzrok čestih dijareja koje mogu da vas opasno dehidriraju pa i dovedu do bolničkog lečenja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com