U hrišćanskom svetu Vaskrs je najveći praznik. Praznuje se u prvu nedelju posle punog Meseca koja je na sam dan prolećne ravnodnevnice ili neposredno posle nje, a za njega se vezuju prelepi običaji…
Preporod, Uskrs ili proleće slavi se u raznim civilizacijama, a mnogi paganski običaji iz drevnih vremena zadržali su se do danas i postali su deo običaja hrišćanskog praznovanja Uskrsa.
Neki od takvih praznika su Cveti, zatim Vrbica, Mladenci čiji su običaji nastali još u vreme starih Slovena, a u veoma sličnom obliku praznuju se i danas, kao i bojenje jaja. Na Vaskrs porodica odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se pozdravlja: „Hristos vaskrse!“ i „Vaistinu vaskrse!“ Pozdrav je uobičajen sve do Spasovdana.
Kad se iz crkve vrate kući, domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane na molitvi, predaje mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas čita „Oče naš“. Posle zajedničke molitve ukućani ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Za proslavljanje Uskrsa vežu se brojni simboli i običaji koji variraju od zemlje do zemlje, a zajedničko im je ukrašavanje i farbanje jaja. Najčešći simboli su zečevi i pilići, a takođe i razne kulinarske đakonije, naročito brojne poslastice. Bojena jaja jesu simbol Uskrsa, mada su prehrišćanski običaj. Ovaj simbol prolećnog buđenja izvora života postoji i u jevrejskoj religiji.
Jaja bojena i kuvana u lukovini, haminada, obavezna su na trpezi u dane u kojima se praznuje Pasha. Šarena uskršnja jaja tradicionalno se poklanjaju na prazik i u dane koji slede iza Uskrsa. U prošlosti su mladići i devojke darovali jedno drugom šereno jaje kao znak ljubavi ili naklonosti. Uskršnja šarena jaja bila su simbol izmirenja. Tako su osobe darujući jedni druge jajima prećutno tražile oproštaj ili su ga davale. Prema verovanjima, bojeno uskršnje jaje trebalo bi da nas zaštiti od zlih sila. Zbog toga se ljuska od tih jaja mlela i bacala na polja, oranice i stavljala u staje.
Zanimljivo je da se u nekim krajevima kod nas i u zemljama u okruženju još u srednjem veku tucanje jaja uzimalo kao prelomna tačka u godini. U nekim zapisima može se naći zableženo: „Dogodilo se posle tucanja jaja“. Uz uskršnja jaja vežu se mnogi mitovi i priče iz prošlosti.
Na stolu je ukrašena činija sa ofarbanim jajima koje gosti i domaćini između sebe tucaju. Pobednik je onaj čije jaje ostane celo, i na kraju ga razbija sebi o čelo uz reči: „Hristos vaskrse!“, a ostali mu odgovaraju: „Vaistinu vaskrse!“
Na Vaskrs se prvo jedu kuvana vaskršnja jaja, pa tek onda ostalo jelo. Ako tog dana gost dođe u kuću, prvo se daruje farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalom hranom i pićem.
(Lisa)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com