Tibetanci važe za mudre i staložene ljude, a njihov miran način života, dobro je poznata i veoma cenjena. Kada se radi o podizanju i vaspitavanju dece, Tibetanci se ne odriču svoje filozofije koja podrazumeva strpljiv i predan rad na nečemu. Oni su svesni da je u pitanju dugotrajan proces i da posao uopšte nije lak, pa se tome predano posvećuju. Višegodišnje vaspitanje dece, Tibetanci dele u 4 faze i strogo se pridržavaju pravila vezanih za svaku od tih faza
Faza 1: pre nego što dete napuni 5 godina
U početnoj fazi odrastanja, Tibetanci gledaju na dete kao da je ono glavno u kući. Detetu je sve dozvoljeno i ni za šta ser ne kažnjava, niti se od njega šta zahteva. Deca ovog uzrasta, veoma su aktivna i radoznala. Njih krasi velika želja za upoznavanjem sveta, ali, logično, manjak iskustva i veština, pa im je važna vaša zaštita. Umesto da vičete na njih i da ih grdite, preusmeravajte njihovu pažnju na važne stvari.
Faza 2: od 5. do 10. godine
U ovoj fazi roditelji decu tretiraju kao “robove”; naređuju im, ali se prema njima ne odnose grubo ili sa nepoštovanjem. Kod dece se u ovom periodu razvijaju intelekt i logika, pa je važno detetu pokazati koje uzore treba da sledi i kako pravilno da radi ono što od njih zahtevate.
Faza 3: od 10. do 15. godine
U ovom uzrastu, na dete počinje da se gleda kao na odraslog čoveka i punopravnog člana domaćinstva. Dete može da radi sve što i roditelji, može da se pita za pomoć ili čak savet. Dete i dalje može da se usmerava, ali se ne grdi. Umesto da mu se aktivnosti nameću, dete treba da se uputi i ohrabri da ih obavi.
Faza 4: nakon 15. godine
Tibetanci smatraju da je dete već sa 15 godina gotovo odraslo i da tu prestaje uticaj roditelja na dete. Drugim rečima, oni veruju da u ovoj dobi prestaje vaš presudni uticaj na razvoj deteta. Naravno, to ne isključuje savetovanje i usmeravanje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com