Usled povećanja stanovništva, ubrzanog i rasipničkog načina života, sve više resursa nestaje, a ovo su stvari kojih će nam prvih – i to uskoro, nedostajati, ističu stručnjaci.
Najveće brige svode se na nedostatak nafte, vode i sličnih industrijskih pokretača, ali je priča mnogo komplikovanija od toga, piše BBC.
1. Mesto u orbiti
Od 2019. postoji oko 500 hiljada predmeta u orbiti iznad Zemlje, a tek oko 200 njih je funkcionalno – sateliti koje koristimo za komunikaciju i GPS. Ostatak je „svemirsko smeće“, krhotine nastale u lansiranju raketa i pređašnjih kolizija predmeta u orbiti.
Problem je u tome što se svakog dana lansiraju novi predmeti i s napretkom tehnologije to je sve lakše izvesti. Iako je to generalno dobra vest za naš tehnološki napredak, ne postoji vazdušna kontrola koja prati predmete koji se u orbiti gomilaju, a mogu uzrokovati veliku štetu.
2. Pesak
Peska ima u neograničenim količinama, toliko da se poređenje s njim koristilo za opisivanje nečeg što je beskonačno, sasvim uobičajeno ali opet magično, pa je njegovo iscrpljivanje gotovo nemoguća misija, smatraju mnogi. Kako kažu istraživači sa Univerziteta na Havajima, reč je o 500 kvadriliona.
Međutim, pesak nije tako beskonačan koliko mislimo. Zaboravljamo na našu nezasitost za izgradnjom novih zgrada, puteva, stakla, pa čak i elektronike. I sve to pogađa upravo mesta koja najviše volimo. Svet potroši između 30 i 40 milijardi tona građevinskog materijala godišnje, a polovina toga otpada na pesak, što je dovoljno da se izgradi zid visok i širok po 27 metara oko ekvatora.
Pesak je uz vodu najčešći prirodni materijal koji se koristi i na kom je izgrađeno naše društvo. U poslednjih pet godina globalna potrošnja se učetvorostručila, s obzirom na velike apetite Kine i Indije zbog potrebe izgradnje velike infrastrukture. Oko 15 do 20 milijardi peska koji se godišnje potroši, oko polovine završi za potrebe betona. Naša ‘betonska’ glad toliko je velika da ga godišnje proizvedemo gotovo dva kubna metra po svakom muškarcu, ženi i detetu na planetu, prenosi Express.hr.
3. Sardele
Vrlo zdrava, povoljna i do sada lako dostupna morska namirnica nestaje velikom i alarmantnom brzinom. Naučnici upozoravaju da je broj sardela u Pacifiku je na rubu kolapsa, i sa 1,8 milijuna metričkih tona u 2006. količina ove ribe 2016. pala je na mizernih 100 hiljada tona. Isti se fenomen uočava i u drugim morima, a jedan od razloga je preterani ulov kao i uništavanje njihovih ekosistema.
4. Helijum
Za većinu ljudi helijum je magični gas koji omogućuje balonima da lete u vazduh i koji pretvaraju naš glas u glas Paje Patka . Budući da izvori helijuma nisu obnovljivi, preti nam nestašica u budućnosti, ističu naučnici. Helijum nastaje kao nusprodukt raspadanja urana, a budući da se samo podiže uvis, nemoguće ga je uloviti nakon što je pobegao.
Budućnost bez helijauma nije samo loša vest za ljubitelje balona – već i za mnogo toga drugog. Helijum pomaže hlađenje magneta u MR aparatima, koristi se u zavarivanju, neophodan je u industriji poluprovodnika, a najvažniji je gas za proveru curenja kod rezervoara visokog pritiska i za čitav niz naučnih eksperimenata.
5. Kvalitetna kafa
Zabrinjavajući izveštaj Instituta za klimatske promene sugeriše da bi kafa mogla u potpunosti da nestane do 2080. godine, ako se nastavi porast temperatura na Zemlji. Prema tom izveštaju, do 2050. godine polovina trenutnih poljoprivrednih zemljišta na kojima se uzgaja kafa postaće potpuno beskorisna jer će više temperature vazduha podstaći prekomerno razmnožavanje gljivica i parazita.
To se prvenstveno odnosi na kafu Arabicu koja ima genetski ograničenu lozu i pitanje je u kojoj se meri može prilagoditi. Ova vrsta kafe uzgaja se više od hiljadu godina u jugozapadnom delu Arapskog poluostrva, po kom je i dobila ime.
6. Čokolada
Čokolada je ukusna i to svi znamo. A da je njena proizvodnja skupa i dugotrajna, činjenice su s kojima je upoznat daleko manji broj ljudi. Kakaovac sazreva čak pet godina, a berba je izuzetno teška i mora se obavljati ručno pri nesnosnim vrućinama. Može se uzgajati samo u ekvatorskoj zoni, odnosno na području u kojem se nalaze neke od najnestabilnijih zemalja sveta.
Većina svetske proizvodnje dolazi iz zapadne Afrike gde su poljoprivrednici plaćeni 80 centi dnevno i dečji rad nije izuzetak. Nakon što zakoni koji regulišu pravednu trgovinu počnu prožimati industriju i uzrokuju porast cene rada, poljoprivrednici će se suočiti s gubicima, što će dovesti do okončanja masovne proizvodnje. Pretpostavlja se da će se to dogoditi do kraja 2020. godine.
7. Slanina
Nimalo optimističniji scenario čeka i omiljeni slani suhomesnati proizvod. Predviđaju mu drastično smanjenje proizvodnje na Zemlji i Američko ministarstvo poljoprivrede i Britansko udruženje uzgajivača svinja. Razlozi? Kombinacija faktora kao što su suša, epidemija dijareje među svinjama i smanjenje proizvodnje kako bi se eleminisalii gubici. Iako to ne znači da će proizvodnja potpuno nestati, cene će sigurno rasti.
8. Voda
Na poslednjem mjestu, ali i kao najvažniji i najneophodniji element koji će u budućnosti nestati, naučnici ističu vodu. Iako 71 posto površine Zemlje prekriva voda, one pitke svakako nedostaje.
Da bi Zemlja uskoro mogla da ostane bez vode upozorili su NASA-ini naučnici u studiji prema kojoj je 37 najvećih vodenih bazena na svetu u velikom nedostatku vode zbog toga što su prošli svoju tačku održivosti, odnosno iz njih je uzeto više vode nego što je prirodno moglo biti vraćeno.
Uz to, još je čak 13 bazena u kritičnom stanju, a naučnici upozoravaju da je ovde reč o dugoročnom problemu koji će se pogoršavati sve više i više, toliko da NASA upozorava da svet ostaje bez pitke vode.
Kalifornija najzagađenija GMO otrovima, ali i pogođena stravičnim sušama, kako prognoziraju naučnici, ostaje bez pijaće vode za svega nekoliko nedelja. Međutim, u kritičnim situacijama su i Indija, Pakistan i Severna Afrika, gde su druge opcije nabavke vode ograničene.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com