Danas postoji mnogo načina da se identifikuju različite vrste kognitivnih oštećenja, uključujući i demenciju. Jedan od najjednostavnijih načina je „sat test“. Kako se sprovodi i na koji način otkriva stanje vašeg uma?
Kognitivna oštećenja u suštini najviše plaše ljude. Poteškoće u pronalaženju pravih reči, propusti u pamćenju, otežana komunikacija sa drugima… čine da se osećamo nesigurno i neminovno nameću pitanje – da li je sa našim umom sve u redu? U kom slučaju ovi simptomi predskazuju demenciju ili Alchajmerovu bolest? Zato je važno na vreme detektovati prve simptome kako bi se na vreme reagovalo i usporio razvoj bolesti, piše Mondo.
Jedan od jednostavnih testova koji lekari koriste, a može svako da ga uradi sam, kod kuće, jeste „sat test“. Poznat je i pod nazivom „nacrtajte brojčanik“.
Zašto vreme?
Vreme i satovi su kategorije sa kojima svakodnevno smo u dodiru. Medicinski stručnjaci kažu da se problemi sa prepoznavanjem vremena mogu pripisati ranim, a ipak nedovoljno poznatim znacima demencije i srodnih kognitivnih poremećaja. Istovremeno, gubitak vremena za brojanje može biti povezan i sa gubitkom pamćenja i gubitkom sposobnosti mozga da „čita“ analogni sat.
Šta je suština testa?
„Ovo je specifičan test koji je osmišljen da otkrije problem u ranoj fazi. Koristi se za procenu kognitivnih promena kod ljudi. I može biti manifestacija ne samo demencije, već i niza drugih poremećaja. Takođe je važno da se shvati da je nemoguće dijagnostikovati ‘vaskularnu demenciju’ ili varijante Alchajmerovog tipa, mešovitu demenciju samo uz pomoć ovog testa. Potrebni su dodatni pregledi“, objasnio je Aleksej Melehin, psihoanalitičar i klinički psiholog.
Šta stručnjaci analiziraju?
Specijalisti procenjuju sledeće parametre:
1. Orijentacija ličnosti u vremenu. To jest, na primer, od subjekta se traži da rasporedi strelice na deset minuta do tri, a on mora da nacrta odgovarajući raspored strelica.
2. Memorija – osoba mora zapamtiti da postoje mala i velika kazaljka, šta znače i kako treba da se nalaze na brojčaniku.
3. Percepcija – kako osoba percipira i raspoređuje brojeve.
4. Topologija ili vizuelno-prostorna orijentacija – kako osoba može da nacrta krug, u njega postaviti brojeve i strelice.
5. Prakis, odnosno pokret – kako ispitanik povlači liniju: ravnomerno ili isprekidano.
Kako se sprovodi?
Da biste proverili stanje svojih kognitivnih sposobnosti, potreban vam je veliki list A4 formata. Sat treba da nacrtate isključivo olovkom, a neophodno je da uklonite iz vidokruga sve satove, i analogne i digitalne, brojčanike bilo koje vrste. Glavno je da se ništa ne briše, niti ispravlja. Zadatak ispitanika jeste da crta krug i piše brojeve od 1 do 12 kako bi isti taj krug dobio izgled sata. Sledeće je da nacrta kazaljke koje pokazuju vreme 11:10.
Kada treba da budete zabrinuti?
Pacijenti oboleli od demencije ne samo što ne umeju precizno da nacrtaju ono što se od njih traži, već obično ignorišu levu stranu. Desna strana mozga kontroliše aktivnosti na levoj. To objašnjava zašto je levi deo sata nepopunjen, objašnjavaju stručnjaci. Osobe koje su obolele od demencije obično „padaju“ na ovom testu jer su moždane ćelije na njihovoj desnoj strani mozga ostale bez kiseonika i odumrle, objašnjavaju lekari.
Takođe, alarm je i ako im je potrebno previše vremena da ispune zadatak, kao i osećaj ljutnje što im to ne polazi za rukom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com