Ljudi koji pređu 90. godinu imaju jednu ključnu razliku u krvnoj slici
Ovo otkriće sugeriše potencijalnu povezanost između metaboličkog zdravlja, ishrane i izuzetne dugovečnosti.
Stogodišnjaci su postali najbrže rastuća demografska grupa u svetu, a njihov se broj udvostručuje svakih 10 godina, još od 70-ih godina prošlog veka. Mnogi naučnici su istraživali faktore koji doprinose dugom i zdravom životu. A takva ispitivanja nisu nova, naprotiv, još su Platon i Aristotel pre više od 2.300 godina pisali o procesu starenja. Razumevanje podloge dugovečnosti podrazumeva raspletanje složene interakcije genetske predispozicije i faktora povezanih s načinom života kao i način kako su oni međusobno povezani i kako deluju.
U studiji objavljenoj u časopisu „GeroScience“ naučnici su došli korak bliže shvatanju tih procesa, otkrivši zajedničke biomarkere, uključujući nivoe holesterola i glukoze kod osoba koje požive nakon 90. godine života. To je jedna od najvećih studija koja se bavila tim područjem interesa, odnosno upoređivanjem biomarkerskih profila koji su mereni tokom života kod osoba koje su doživele stotu, te kod njihovih vršnjaka koji su bili kraćeg životnog veka. Podaci su prikupljeni od 44.000 Šveđana, čije je zdravstveno stanje praćeno tokom perioda od njihove 64. do 99. godine života. Ti su ispitanici praćeni u Švedskom registru podataka tokom 35 godina, a njih 2,7 posto (1.224) je doživelo 100 godina.
Od tih stogodišnjaka čak 85 posto bile su žene. U studiji se pratilo 12 biomarkera povezanih s upalom, metabolizmom, funkcijom jetre i bubrega, anemijom i potencijalnom pothranjenošću, a svi su ti biomarkeri povezani s upalom. Praćeni su i biomarkeri povezani s metaboličkim statusom, uključujući ukupni holesterol i glukozu, te oni povezani s funkcijom jetre, poput alanin aminotransferaze (Alat), aspartat aminotransferaze (Asat), albumin, gama-glutamil transferaze (GGT), alkalne fosfataze (Alp) i laktat dehidrogenaze (LD). Posmatran je i kreatinin, koji je povezan s radom bubrega, gvožđe i ukupni kapacitet vezivanja gvožđa (TIBC) koji je povezan s anemijom, pa albumin, biomarker povezan s ishranom.
Počnite na vreme da pratiti ove biomarkere
Studija je pokazala da su niže vrednosti glukoze, kreatinina i mokraćne kiseline – otpada koji nastaje u telu usled probave određene hrane, povezane s osobama koje su uspele doživeti svoj 100. rođendan. Takvo otkriće sugeriše potencijalnu povezanost između metaboličkog zdravlja, ishrane i izuzetne dugovečnosti. Iako se za većinu biomarkera srednje vrednosti nisu značajno razlikovale između stogodišnjaka i onih mlađih, stogodišnjaci su retko pokazivali ekstremno visoke ili niske vrednosti. Na primer, vrlo mali broj stogodišnjaka je ranije u životu imao nivo glukoze iznad 6,5 mmol/L ili nivo kreatinina iznad 125 μmol/L. Za mnoge biomarkere i stogodišnjaci i oni koji nisu doživeli stotu, imali su vrednosti izvan raspona koji se u kliničkim smernicama smatra normalnim.
– Otkrili smo da svi posmatrani biomarkeri, osim dva (Alat i albumin), pokazuju povezanost s verovatnoćom da se doživi stota i tako je bilo i nakon što smo u obzir uzeli dob, pol i težinu bolesti. Ljudi s najnižim nivoima ukupnog holesterola i gvožđa, imali su manje šanse da dožive sto godina od onih s višim nivoima. Ljudi s višim nivoima glukoze, kreatinina, mokraćne kiseline i markera za funkciju jetre, imali su manje šanse da dožive stoti rođendan – kažu znanstvenici. Što se tiče faktora povezanih s načinom života, studija nije uspela da dođe ni do kakvih pouzdanih zaključaka, ali autori smatraju da je razumno zaključiti da faktori poput ishrane i unosa alkohola imaju važnu ulogu u dugovečnosti. Činjenica da razlike u biomarkerima mogu biti uočene i praćene godinama pre smrti sugeriše da geni i način života imaju važnu ulogu u dugovečnosti, a naučnici poručuju da bi, želimo li povećati verovatnoću da doživimo sto godina, trebalo na vrime da počnemo da pratimo vrednosti bubrega i jetre, kao i glukoze i mokraćne kiseline.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com