Na Vaskrs porodica odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu
Preporod, Vaskrs ili proleće slavi se u raznim civilizacijama, a mnogi paganski običaji iz drevnih vremena zadržali su se do danas i postali su deo običaja hrišćanskog praznovanja Vaskrsa, prenosi lepaisrecna.rs.
Neki od takvih praznika su Cveti, zatim Vrbica, Mladenci čiji su običaji nastali još u vreme starih Slovena, a u veoma sličnom obliku praznuju se i danas, kao i bojenje jaja. Na Vaskrs porodica odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se pozdravlja: Hristos vaskrse! i Vaistinu vaskrse! Pozdrav je uobičajen sve do Spasovdana.
Kad se iz crkve vrate kući, domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane na molitvi, predaje mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas čita „Oče naš“. Posle zajedničke molitve ukućani ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
1. Med
Med simbolizuje apostole. Svi oni kao pčele Hristove raznosili su med Jevanđelja po raznim krajevima stradajući radi ljubavi Hristove i svi se preseliše u večno carstvo.
2. Jagnje
Zašto se pripremaju jela od jagnjećeg mesa? Jagnje simboliše samog Gospoda, rođenog u staji među jaganjcima, gonjenog od ljudi vučje ćudi. On je žrtveno jagnje koje je trpeljivo podnelo muke i smrt, i pobedonosno jagnje koje je Božje, na prestolu nebeskom. Kroz mnoga stoleća prozreo je vidoviti prorok Isaija strašnu žrtvu na Golgoti. On je video iz daljine Gospoda Isusa, vođenog na klanje kao što se jagnje vodi, jer ono se isto ponaša kao da ide na pašu: bez odbrane, bez uznemirenosti, bez zlobe. „Gle, jagnje Božje!“, rekao je sv. Jovan Preteča. Ovce pak označavaju verne sledbenike Hristove.
3. Goveđe meso
A zašto se pripremaju jela od goveđeg mesa? Čovek (mudrost), lav (hrabrost), vo (pravda) i orao (čistota) četiri su simbolične životinje koje su u vizijama videli prorok Jezekil i sv. apostol Jovan Bogoslov, kako stoje pred prestolom Svevišnjega. Vo je bila žrtvena životinja, koja se prinosila za pokajanje grehova i zbog pravde.Na svečanom uskršnjem ručku nema jela od svinjskog mesa, zato što su u hrišanstvu svinja i pas simbol upornih nevernika, tvrdih i okorelih. „Ne dajte svetinje psima, niti mećite bisera svojega pred svinje!“
4. Farbana jaja
Farbana jaja. Za proslavljanje Uskrsa vežu se brojni simboli i običaji koji variraju od zemlje do zemlje, a zajedničko im je ukrašavanje i farbanje jaja. Najčešći simboli su zečevi i pilići, a takođe i razne kulinarske đakonije, naročito brojne poslastice. Bojena jaja jesu simbol Uskrsa, mada su prehršćanski običaj. Ovaj simbol prolećnog buđenja izvora života postoji i u jevrejskoj religiji.
Jaja bojena i kuvana u lukovini, haminada, obavezna su na trpezi u dane u kojima se praznuje Pasha. Šarena uskršnja jaja tradicionalno se poklanjaju na prazik i u dane koji slede iza Uskrsa. U prošlosti su mladići i devojke darovali jedno drugom šereno jaje kao znak ljubavi ili naklonosti. Uskršnja šarena jaja bila su simbol izmirenja. Tako su osobe darujući jedni druge jajima prećutno tražile oproštaj ili su ga davale. Prema verovanjima, bojeno uskršnje jaje trebalo bi da nas zaštiti od zlih sila. Zbog toga se ljuska od tih jaja mlela i bacala na polja, oranice i stavljala u staje.
Zanimljivo je da se u nekim krajevima kod nas i u zemljama u okruženju još u srednjem veku tucanje jaja uzimalo kao prelomna tačka u godini. U nekim zapisima može se naći zableženo: „Dogodilo se posle tucanja jaja“. Uz uskršnja jaja vežu se mnogi mitovi i priče iz prošlosti.
Tucanje jajima
Na stolu je ukrašena činija sa ofarbanim jajima koje gosti i domaćini između sebe tucaju. Pobednik je onaj čije jaje ostane celo, i na kraju ga razbija sebi o čelo uz reči: „Hristos vaskrse!“, a ostali mu odgovaraju: „Vaistinu vaskrse!“ Na Vaskrs se prvo jedu kuvana vaskršnja jaje, pa tek onda ostalo jelo. Ako tog dana gost dođe u kuću, prvo se daruje farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalom hranom i pićem.
5. Hleb
Na stolu hleb, so, vino i riba. Sve namirnice koje služe za pripremu prazničnih specijaliteta imaju duboku simboliku. Hleb simboliše samog Gospoda Isusa: „Ja sam hleb života“. (Jov. 6, 48). Tako je rekao Gospod Isus gladnome ljudskom rodu. „I reč se ta obistinila kroz vekove na bezbrojnim sledbenicima Hristovim, koji Gospoda primiše kao hranu duše svoje. Hranimo, dušu (um, srce) svoju Hristom, da bi duša naša bila živa i zdrava“.
6. Kvasac
Kvasac je simbol nebeskog carstva „jer od malog grumena kvasca, svo testo uskisne“.
7. So
So ukazuje na pravog hrišćanina, koji i druge usmerava ka dobrom. Duša usoljena naukom Hristovom ne podleže kvareći se, a uz to pomaže i bližnjima da se održe i ne pokvare. „Vi ste so zemlji“, rekao je Gospod.Ovo ne važi samo za apostole i klirike, nego za sve hrišćane uopšte. So označava i nebesku blagodat. Kako kaže apostol Pavle: „Riječ vaša da bude u blagodati solju začinjena“. Dakle, so je simbol
hrišćanina u svetu i blagodati u hrišćaninu.
8. Čokot
Pretvaranje vode u vino simboliše čudesno pretvaranje zemnoga čoveka u nebeskoga. Čokot je simbol Hrista, a loza simbol sledbenika Hristovih. „Ja sam čokot, vi ste loze“, rekao je Gospod učenicima. Čokot je delom vidljiv, a delom skriven…
9. Grožđe, smokve, čičak i trnje
Grožđe, smokve, čičak i trnje su simboli dobrih i zlih ljudi.
10. Riba
Riba je simbol svih ljudi, a ne Gospoda. Lovljenje ribe označava lovljenje duša ljudskih za carstvo Božje. „I učiniću vas lovcima ljudskijem“, obećao je Gospod učenicima svojim, lovcima ribe (ribarima). Mreža u koju se uhvate ribe i dobre i loše, pa se posle preberu, takođe je simbol carstva nebeskog.
Konzumacija ribe je dozvoljena tokom hrišćanskog posta, a osnovni principi pravoslavnog hrišćanskog posta identični su čuvenoj dijeti protiv ateroskleroze, koju preporučuje savremena medicina većine zemalja Zapada.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com