Pol je bio u svojim osamdesetim godinama kada mu se obratila osoba koja je tvrdila da je njegova ćerka i da je začeta uz pomoć njegove donirane sperme. Osnovni problem bio je to što Pol nikada nije donirao spermu.
Ovakvi i mnogi drugi primeri očeva koji su se iznenadili kada su saznali da su donirali spermu pojavili su se u „Gardijanu“ – i sve slučajeve povezuje klinika Bojd i neshvatljive radnje koje su se dešavale nekoliko decenija u Engleskoj.
Jedna od tih priča je potekla od Ketrin Simpson, koja je krenula u potragu za svojim biološkim ocem kada joj je bilo 40 godina, da bi na svom putu naišla na mnogo više nego što je tražila – skandale o zlostavljanim pacijentima i o ukradenoj spermi. Kada je shvatila da njen biološki otac nikada nije donirao spermu, nastavila je da istražuje, da bi 10 godina kasnije došla do jednog imena – dr Rejnold H. Bojd. Bojd je vodio kliniku za potpomognutu oplodnju od tridesetih godina prošlog veka zajedno sa svojom suprugom. Preminuo je 1991. godine.
Dok je Ketrin istraživala Bojda, objavljene su vesti o Fioni Darok, Južnoafrikanki začetoj od donora, koja je otkrila da je njen biološki otac zapravo lekar za plodnost njene majke: koristio je sopstvenu spermu bez njenog znanja ili pristanka. To je izašlo na videlo kada je Fioni Darok shvatila da njena sopstvena ćerka liči na majčinog lekara.
Ali ni to, čini se, nije bilo neuobičajeno.
Stariji brat Ketrin Simpson začet je na klinici koju je vodila akušerka dr Meri Barton, jedna od prvih koja je ponudila oplodnju potpomognutu donorskom spermom u Velikoj Britaniji. Kasnije je otkriveno da je Meri Barton koristila spermu svog supruga, biologa Bertolda Viznera, u mnogim postupcima; procenjuje se da se rodilo oko 600 ljudi začetih u njenoj ordinaciji.
Bojd, doduše, nije bio biološki otac Ketrin Simpson, ali zato Pol jeste. Međutim, Pol nikada nije donirao spermu, kako joj je objasnio u razgovoru:
„Otišao sam u kliniku sa suprugom. Imali smo problema sa neplodnošću.“
Odjednom je Ketrin shvatila. Njen biološki otac bio je još jedan od Bojdovih pacijenata. Pol i njegova supruga Džejn imali su privatni tretman za plodnost na njegovoj klinici u istočnom Londonu 1969. godine. Pol je dao uzorak sperme za potrebna testiranja. Nekako je taj uzorak bio na kraju iskorišćen kako bi se stvorila Ketrin. I ona nije bila jedina. Gardijan je intervjuisao više osoba koje su imale slično ili isto iskustvo sa ovom klinikom.
Međutim, nije sva sperma korišćena u Bojdovoj klinici uzeta bez pristanka pacijenata. Dva puta nedeljno, od 1969. do 1975., student medicine Majkl Bini bi se probudio u svom domu, napunio posudu za uzorke, uskočio na podzemni voz ili odvezao bicikl do ulice Harli i predao svoju spermu na recepciji do 9 sati ujutro. Plaćeno mu je od 3 do 5 funti po donaciji – što je ekvivalent za današnjih 40–70 funti.
„To je bio posao. Bilo je tako jednostavno“, kaže on. Bini je sada penzionisani hirurg, bivši brodski lekar i autor jezivog romana o davaocu sperme koji nesvesno ima vezu sa svojom biološkom ćerkom.
Rejnold Bojd se penzionisao 1974. godine, sa 73 godine. Njegova klinika sada je stomatološka ordinacija. Bojdov sin Nikolas ima 87 godina i penzionisan je. U izjavi za „Gardijan“ rekao je da je jedina njegova uloga od 1973. godine u očevoj praksi bila da povremeno izvodi potpomognutu oplodnju pacijentkinja.
„Nisam imao udela u pregledanju novih pacijenata ili izboru donora za njih. Koliko ja znam, donori su bili iz svih sredina i nije obećano da će biti davaoci. Zahtevi tog vremena značili su da je svim donorima data potpuna anonimnost. Donori sperme ne bi bili pacijenti ove prakse, jer su pacijenti imali problema sa plodnošću.“
Na pitanje da prokomentariše navode da su neki muškarci kojima su na klinici analizirani spermatozoidi otkrili da nemaju problema sa plodnošću, a neplodnost njihovog partnera značila je da ne mogu da zatrudne, Nikolas Bojd je rekao da je „nije bio na klinici u vreme kada su se navodno desili navodni događaji“, pa nije mogao dalje ništa da doda.
„Osećam se prevarenom zato što nisam imala priliku da imam bilo kakvu vezu sa svojim biološkim ocem. Ali stvari stoje tako. Iz ovoga imam polusestru i znam svoju istoriju bolesti. To su sve plusevi. Više mi to ne bruji u mislima, da ne znam odakle sam“, rekla je još jedna žena koja je navela za „Gardijan“ slično iskustvo, da njen biološki otac nikada nije bio donor sperme.
Ketrin i Pol su se ipak sreli: u junu, u pabu na pola puta između njegove kuće u Eseksu i njene u Hartfordširu. Bio je sa svojom suprugom, njihovom ćerkom i unukom; Ketrin sa svojim partnerom i njihove tri ćerke.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com