Sreća je tema za naučna istraživanje baš kao i svaka druga. Uostalom, to je temeljno stanje bića koje većina ljudi nastoji da postigne. S time se slažu i naučnici sa Univerziteta Harvard, zbog čega od 1938. godine sprovode istraživanje o sreći. To je najduže istraživanje takve vrste ikada sprovedeno, traje i danas, a rezultati su fascinantni, piše meetup.com.
Ono što je započelo kao studija s 268 studenata druge godine Harvarda tokom Velike depresije, nastavilo se na njihove supružnike, njihovu decu, dalje generacije, kao i stotine stanovnika Bostona, a broj učesnika sada doseže hiljade (jedan od izvornih učesnika studije bio je niko drugi nego budući predsednik Sjedinjenih Država, Džon F. Kenedi).
Parametri studije su široki, zdravstveno stanje učesnika, njihovi uspesi i neuspesi u karijeri, braku, prijateljstvu itd, a poenta je shvatiti kako i zašto ljudi različito stare i razumeti ulogu koju radost igra u postizanju dugovečnosti.
Iako dobri geni igraju veliku ulogu u određivanju dugoročnog zdravlja, oni nisu najvažniji faktor. Ispostavilo se da društveni faktori zapravo puno bolje predviđaju dobro zdravlje i sreću.
Istraživanje sugeriše da je briga o odnosima važan oblik brige o sebi, jednako važan kao i briga o sopstvenom telu. Bliske veze pomažu da se odloži mentalno i fizičko starenje i doprinose sreći više od novca, slave, društvene klase, inteligencije i genetike. Zadovoljstvo vezama bolji je pokazatelj kako će ljudi ostariti nego njihov nivo holesterola u srednjim godinama. Empatija i privrženost ključni su za zdravo starenje. Usamljenost može imati jednako snažan negativan uticaj na zdravlje poput pušenja ili alkoholizma. Zajednica, u svojim različitim oblicima, odlučujući je faktor za sreću – a potraga za srećom, pokazalo se, važan je čin brige o sebi.
Stoga, zbog sopstvene dobrobiti i zdravlja, izađite iz svoje zone udobnosti i pokušajte da se povežete s raznim grupama. Najbolje je početi s interesom koji već imate. Na primer, ako volite da pišete, pridružite se nekoj spisateljskoj grupi u vašem mestu. Ako volite boravak na otvorenom, pridružite se grupama planinara ili upišite školu trčanja. Jednostavan čin transformacije aktivnosti koju inače obavljate sami u zajedničko okruženje može imati veliki uticaj na vaš osećaj pripadnosti.
Pokušajte da mesečno odete na barem dva društvena okupljanja koja nisu povezana s vašim poslom. A kada odete, svakako komunicirajte i s ljudima koje ne poznajete, tako sebi pružate mogućnost za uspostavljanje novih veza.
Ako u svojoj blizini ne primećujete grupu koja bi zadovoljila vaše interese, možete stvoriti sopstvenu grupu (čitalački klub, školice kuvanja, fotografisanja, izrade nakita, baštovanstva, crtanja… ) i pozvati druge da vam se pridruže u preduzimanju jednog malog koraka prema dugoj i srećnoj budućnosti, prenosi Sensa.hr.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com