Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i za njega se vezuje veliki broj običaja i verovanja. Crkva se seća događaja od trenutka kada je Isus izveden pred sud Pontija Pilata, pa sve do momenta kada je skinut sa krsta i položen u grob koji su čuvali vojnici kako bi sprečili da neko ukrade telo.
Na Veliki petak važe pravila strogog posta, a takođe ne valja da se peva i veseli sve do Uskrsa. Takođe, ne zvone crkvena zvona jer ona simbolizuju radost, nego se vernici pozivaju u hram drvenim klepetalima.
Na Veliki petak se u hramovima iznosi plaštanica na posebno ukrašen sto koji simbolizuje grob Hristov, ispred oltara. U nekim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju ako se u tom trenutku pomole Bogu i pomisle neku lepu želju, ona će im se sigurno ostvariti.
Takođe, ne uzimajte igle i eksere… stari kažu, ne valja se! Ovaj dan se naziva i „Raspeti petak“, pa se veruje da ne valja dirati oštre predmete da se ne bi „povređivale Isusove rane“. Zbog toga obućari i krojači ne rade.
Takođe, veruje se da će devojke koje na današnji dan uberu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote, sanjati onoga ko im je suđen.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com