Ne samo da brže shvataju vic, već ono što oni smatraju zabavnim drugima može da deluje neumesno, nategnuto ili banalno.
Mnogi autori raspravljali su o prednostima intelektualne nadarenosti, ali iznenađujuće je koliko je autora pisalo i o nedostacima toga da neko ima visok IQ, posebno super-visok IQ. To je kao da imate višak dobrih osobina koje vas ponekad koče na putu prema napred, piše Psychology Today.
Često se divimo genijima. Na koncu, živimo u društvu koje na mnoge načine ljude procenjuje na osnovu inteligencije. Ipak, u stvarnom životu, kad smo lično uključeni u donošenje odluka, naše reakcije su mnogo dvosmislenije i mnogo manje pozitivne prema ljudima koji imaju visok kojeficijent inteligencije.
13 razloga zašto vas visok IQ može učiniti nesrećnima
1. Vrlo inteligentni znaju da su inteligentni, pa su skloni sebi da postavljaju visoka očekivanja koja često ne mogu da ispune. Zato su često razočarani (ponekad depresivni) zbog toga što je njihov nivo postignuća znatno ispod njihovih ideala. Ne manje važno, možda neće uspeti da ispune očekivanja koja drugi ljudi imaju od njih.
2. Osobe s visokim IQ sklonije su problemima s teskobom. Češće razmišljaju o negativnim stvarima koje im se događaju, razmišljajući i ponavljajući scenarije u glavi, kako bi saznali šta je pošlo po zlu. Mogu se baviti ili biti opsednuti stvarima koje bi drugi smatrali sitnim ili beznačajnim događajima u životu.
3. Vrlo pametni ljudi ne moraju nužno da donose bolje odluke. Verovatno će uneti lične predrasude u razmišljanja i projekcije, što može ozbiljno narušiti njihovu objektivnost. Visok kojeficijent inteligencije ne spašava ih od pogrešnih pretpostavki ili predrasuda koje opterećuju druge ljude.
4. Budući da ljudi s visokim IQ lako uče stvari dok su mladi, skloni su da se naviknu na uspeh bez puno truda, tako da nikad ne razviju naviku istrajnosti, koja je zapravo temeljna za dugoročan uspeh. Povezano s time, na probi može da bude njihova samodisciplina koja je važna za ostvarivanje najvažnijih rezultata. Ironično, budući da nisu naviknuti da se bore za to da nauče nove stvari, kad se nađu u situacijama koje zahtevaju napor, često mogu da odugovlače ili u potpunosti napusti poduhvat. Jednostavno im se može činiti prenapornim, kao nešto što je mnogo van njihove zone komfora.
5. Budući da su skloni da žive u svojim glavama, često mogu da budu odsečeni od svojih emocija. A zbog njihovog stalno aktiviranog intelekta, biće im teško da se oslobode osećaja i elokventno ih izraziti.
6. Ljudi s visokim IQ skloni su preteranom razmišljanju ili preteranom analiziranju stvari. Često će izbegavati preduzimanje radnje dok ne bude prekasno i tako propustiti vremenski ograničene prilike. Mnogi autori kažu da tim ljudima često može da bude teško da zaspu uveče jer njihov prezaposleni um dobar deo noći prevrće situacije i događaje stalno iznova i tako ih dugo drži budnima.
7. Vrlo pametni ljudi teško izbegavaju iskušenje ispravljanja tuđih grešaka, jer su često jako usmereni na to da stvari moraju biti ‘ispravne’, tačne i precizne. Nije iznenađenje da ova navika ne izaziva veliku naklonost kod drugih, jer se mogu osećati posramljeno, ili uvređeno ovom gotovo kompulsivnom tendencijom.
8. Uspostavljanje i održavanje prijateljstva sa ovim ljudima je često veoma komplikovano. Ljudima je teško da se osećaju prijatno u njihovoj blizini ako osećaju da su intelektualno superiorni. Ovo je posebn
slučaj ako nadarena osoba ne može da se uzdrži od pokazivanja svog superiornog znanja ili oštroumnosti. Naime, tu postaje ključna intelektualna poniznost, ali mnogi mentalno obdareni ljudi ne uspevaju da razviju ovu osobinu, pa zbog toga njihove veze trpe.
9. Ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije mogu lako postati frustrirani i izgubiti strpljenje kada se ono što dele stalno pogrešno razume, uprkos nekoliko pokušaja da se to razjasni. Bez sumnje, koliko god nenamerno, činiti da se drugi osećaju inferiornim nije dražesna osobina, što je još jedan razlog zašto drugi možda ne žele da se druže sa njima. S druge strane, takva udruženja nisu zadovoljavajuća ni za darovite.
10. Njihov smisao za humor može biti potpuno neusaglašen sa smislom drugih ljudi. Ne samo da brže dobijaju šalu, već i ono što smatraju zabavnim drugima može izgledati neprikladno, nategnuto ili banalno. Međutim, u svojim nastojanjima da se slažu sa drugima, često će se – iako ogorčeni – pretvarati da su ih nasmejali i ponašati se kao da je to neophodno da bi funkcionisali u društvu.
11. Intelektualna elita češće doživljava društvenu izolaciju, što može rezultirati depresijom ili je introvertirati. To nisu nužno urođene sklonosti. Jednostavno, kada ne mogu da nađu druge ljude sa mentalitetom sličnim njihovom, verovatno će izabrati samoću umesto druženja sa ljudima zbog kojih se osećaju usamljenije nego kada su u društvu.
Evo posebno iznenađujućeg slučaja matematičkog čuda, mlade Sufije Jusol, koja se upisala na Oksfordski univerzitet sa 12 godina, a zatim napustila sve kurseve pred kraj studija i počela da radi kao konobarica. Kasnije je radila i kao pratnja na poziv. Očigledno, akademski, društveni i kulturni pritisci sa kojima se suočavala u elitnom okruženju preplavili su njene veštine suočavanja – nedostajale su joj interpersonalne veštine i kognitivna zrelost da se nosi sa tim da se vidno izdvaja od ljudi oko sebe.
12. Intelektualno nadareni ne samo da znaju više od drugih, već su i dobro svesni svega što ne znaju. A saznanje o neizbežnim ograničenjima njihovog intelekta može ih učiniti zabrinutim, obeshrabrenim i razočaranim.
13. Tomas Grej je rekao: „Gde je neznanje blaženstvo, glupo je biti mudar.“ Ova rečenica sugeriše da oni sa izuzetnim koeficijentom inteligencije prepoznaju stvari koje drugi ne znaju, i da mnoge stvari zapravo mogu da boli, brinu i nateraju ih da završe s druge strane, u odnosu na ljude koji ne razumeju ove stvari.
Konačno, sve ovo ne znači da ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije ne mogu biti srećni. Međutim, postizanje tog stanja za njih nije ni blizu tako lako kao što većina ljudi misli.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com