U Nemačku je značajan broj ljudi sa naših prostora već decenijama godina otišao „trbuhom za kruhom“ kako bi pronašli mesto za sebe, ostvarili svoje ciljeve i zaradili. Mnogi još razmišljaju da krenu za boljim životom. Ali ni tamo ne teče med i mleko, kako svedoče oni koji nisu mogli da se prilagode tom načinu života.
Sadmir Huseid vlasnik je restorana u Minhenu i traži radnike. Većina njegovih radnika su osobe iz našeg regiona. “Njih 90 kod mene imaju hranu, smeštaj, piće i plata im je 3000-3500 evra bruto. Zavisi od poreza, na ruke dobiju 2000-2300”, kaže Huseid za RTL Danas.
Zbog pandemije nedostaje radnika. Kaže kako da se neki koji dođu ne zadrže dugo. “Imam jednu devojku iz Hrvatske, radi u šanku dva meseca. Kaže da ne može više i da se ne uklapa i u ponedeljak se vraća u Hrvatsku. Da ovo nije posao za nju. Kaže da nije problem u plati nego ne može živeti samo na relaciji kuća-posao”, govori vlasnik restorana.
Enđi Adrijević Mladar vratila se u Sinj nakon pet meseci rada u Nemačkoj. Rekla je da je imala dobrog poslodavca i platu, ali ne i dobar život. “Shvatila sam da treba ceniti više našu državu i mogućnosti koje imamo dole jer jednako ovde ulažemo trud u nešto što nije naše. Da taj trud uložimo dole mislim da bi se puno bolje isplatilo, uz to da nas država malo potpomogne”, rekla je Enđi za RTL Danas.
Ponuda poslova je velika pošto u Nemačkoj postoji manjak radne snage. Najbolji sektori za radnike su zdravstvo i IT. “Obećana je u onoj meri kolika su vaša očekivanja. Pre svega nemačka je socijalna zemlja i zemlja koja nudi jednake mogućnosti za sve. Individualno je kako se neko snađe”, objašnjava Dean Đukić, urednik portala Putokaz.eu. Uspeh se na kraju svodi na kvalifikacije, želju za radom, poznavanje jezika i snalažljivost, a dakako potrebna je i sreća.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com