Odavno se šuška da su klinički centri, uz dužno poštovanje zaposlenih koji neštedice spasavaju živote, pravi rasadnici bluda, da je san većine medicinskih sestara oduvek bio da se udaju za lekare, ili da im makar postanu stalne, odn. povremene ljubavnice.
Nedavno se u medijima pojavila ispovest anonimne medicinske sestre koja je (dušebrižnica!) razotkrila nove momente „smenskog rada“ za koje je dosad malo ko i znao.
Blud na klinikama ova sestra opravdala je, naime, izuzetno stresnim situacijama kojima su zdravstveni radnici neprestano izloženi. Blud umesto bromazepama!?
Zateklo nas je, međutim, za većinu novo saznanje: ne „spopadaju“ samo zaposleni zaposlene, već „spopadani“ bivaju i sami pacijenti.
Daleko bila od svih nas svaka zdravstvena ustanova, ali kad-tad suočićemo se sa njom, makar zbog rutinske kontrole. E baš tada, imajte na umu ovu ispovest i najnovija otkrića, ako je verovati, naravno, anonimno medicinskoj sestri i pisanju medija.
Pa ipak, budimo do kraja pošteni i nepristrasni. Stanimo u odbranu zdravstvenih radnika, ne dopustimo da ih mediji senzacionalizma radi olako stavljaju na stub srama: ako je o bludu reč, bira li on uopšte ustanovu, državnu ili privatnu, svetsku ili domaću kompaniju, najviše obrazovne institucije ili skromne zanatske radionice?
„Ko je bez greha, neka se prvi kamenom baci na njih…“
Ili, recimo na sav glas onu Terencijevu: „Čovek sam i ništa ljudsko nije mi strano!“
Napišite i Vi šta mislite o ovoj temi na Forumu Krstarice…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com